~ Lekovite biljke ~

MUMIO
Mumio zovu starim tajnim oruzjem protiv bolesti, nazivaju ga jos i planinska krv, planinske suze itd
potice iz Sibira , pronalazi se u stenama i pecinama gde su pcele nekada imale svoja gnezda
pre vise hiljada godina.
Najbolje moze da se opise ako kazemo da je mumio - fosilozovani med, vosak i mlec
koji je pod dejstvom vremena postao mumio.

mumio sadrzi retke amino kiseline, posebne mineralei masne kiseline
Izvoz iz rusije je do pre nekoliko godina bio zabranjen jer je tretiran kao nacionalno blago.
mumio ije dobar protiv starenja i koristi se kao balsam za mozak i telo ,
takodje mumio je anti inflamatoran, antibiotik, anti reumatik, i moze da balansira hormone.
Pomaze kod lomova kostiju takodjje i deluje na leukocite i hemoglobin u krvi.

Recepti
Cuvanje
5 grama mumia u pola litre wiskija ili votke sacuvace lekovito dejstvo mumia , vecno

3 grama mumia pomesati sa 250 grama meda i pola kafene kasikice staviti pod jezik
pre spavanja je najbolji nacin da se uzima mumio.


Ovaj drevni eliksir prirodnog porekla do današnjeg dana skriva mnoge tajne. Odvajkada se koristio za lecenje najrazlicitijih bolesti, onda je pao u zaborav, da bi se interes za njega ponovo javio u naše vreme. Renesansa mumia kao eliksira zapocela je u africkom i arapskom svetu i na Bliskom i Srednjem Istoku.

Njegovi nazivi su razliciti, ali i vrlo indikativni. Arapi ga nazivaju "arakul-džaba", odnosno "gorski znoj", ili "mumion". Takode je prisutan i naziv "hariz-al-adžesu", što znaci "ono što cuva telo", a zovu ga i jednostavno "tit" - vosak. U Persiji je oduvek preovladavalo ime "mumio" sa znacenjem "zaštitnim organizma". Burmancima je izgledao kao "gorska krv" - "cao-tun", Tibetancima kao "planinski sok", ili "bragšun", a starosedeocima Sibira kao "kameno ulje" ili "ulje iz kamena". Uzbeci i Kazaci nazivu mumio dodaju i obavezno "asil", što znaci pravi mumio. Neki autori pokušali su da objasne ime mumio recima "mumi", što znaci mek kao vosak i "oin" - naziv za iransko selo, gde je ovaj eliksir pronaden.

Klasicna istocnjacka medicina deli mumio na "mumio saladžidi" - crnu, smolastu masu bez mirisa i "mumio dorobi", tamnokestenjaste boje i karakteristicnog mirisa. Oba se mogu naci u srednjoj Aziji, na preko 2.800 metara nadmorske visine. mumio se nalazi u raselinama i naprslinama stena, u pecinama pešcano-glinastih ili krecnjackih stena. Najbogatija mumiom su mesta obrasla jelovom šumom.

U principu, mumio se ne može naci ispod 1.500 metara nadmorske visine i uglavnom je "sakriven" na vrlo nepristupacnim mestima. Godišnja proizvodnja mumia u srednjoj Aziji je otprilike dve tone.

U narodnoj tradiciji mumio se pominje kao balzam koji ima cudesnu isceljujucu moc, a pripisuje mu se i misteriozno poreklo. Nauka je potvrdila da je ono organsko, a materijal za njegovo obrazovanje mogu biti mikroorganizmi koji se nalaze na tlu, životinje i njihovi eksperimenti, kao i neke vrste biljaka.

Na velikim nadmorskim visinama, gde je vazduh siromašan kiseonikom, gde gospodare silni vetrovi, gde su temperaturne razlike drasticne i gde se srece pojacano elektromagnetno zracenje i povišen radioaktivni fon, kao i u suvim i žarkim predelima, mikroorganizmi koji razlažu organske ostatke nemaju veliko dejstvo. U takvim uslovima se biomase životinjskog ili biljnog porekla, nerazložene, vremenom mumiificiraju i polimerizuju, stvrdnjavaju u nedostatku vlage ili, u njenom prisustvu, postaju tecne ili žitke. Najopštija definicija mumia bila bi da je to produkt koji nastaje pod uticajem fizicko-hemijskih prirodnih pojava.

Prema mestu nestanka i spoljašnjem izgledu razlikuje se nekoliko vrsta mumia. To su:

- mumio koji nastaje u procesu mumiifikacije ili usporenom razlaganju tela životinja ili insekata,
- mumio koji nastaje kao proizvod nižih biljaka, prevashodno lišajeva,
- mumio obrazovan od smole koja se izdvaja iz korena i stabala cetinara, koja se meša sa zemljom i taloži se po napuklim stenama, karakteristicnog smolastog mirisa i izgleda,
- žitka masa dobijena anaeronim razlaganjem biljaka,
- mumio obrazovan od stvrdnutih ekstremenata sitnih životinja i divokoza,
- mumio pcelinjeg porekla, nastao od meda i voska divljih pcela, polimerizovan dugim stajanjem i
- mineralni mumio, sa najviših planinskih grebena, gde nema ni biljaka ni životinja, formiran od minerala, uz dejstvo mikroorganizama.

Boja mumia varira od crne, preko tamnomrke do kestenjasto-mrke, miris mu je karakteristican i rezak, a ukus gorak ili nagorak. Delimicno je rastvoriv u vodi.

O mumiu su pisali mnogi srednjovekovni lekari i svaki od njih je imao svoju hipotezu o njegovom poreklu i sastavu. Ni do danas nisu potpuno rasvetljene njegova priroda i nastanak, što otežava njegovo obimnije uvodenje u oficijelnu medicinu i farmakologiju. Spektralna analiza otkrila je mumiu, zavisno od vrste, izmedu 18 i 25 mikroelemenata, u njemu ima još i aminokiselina, belancevinastih jedinjenja i mnogih drugih tvari.

Upravo zahvaljujuci prisustvu brojnih tvari mineralnog i organskog porekla u ovom prirodnom cudu, mumio se od praistorijskih vremena koristi kod najtežih preloma kostiju i drugih oboljenja.

Zanimljiv je nacin na koji su stari narodi ispitivali kvalitet mumia (jer se i u prošlosti, kao i danas, dešavalo da se pojave falsifikati). Evo šta je zabeležio jedan istraživac sa puta po prednjoj Aziji.

"Petlu ili kokoši se prelomila bi se noga; zatim se uzima 0,5 grama mumia i pomeša se sa uljem crvene ruže. Da bi se ono dobilo, ružine latice se namacu u vodi, odaje im se ulje i sve se pusti da provri. Voda isparava, ostaje ulje koje se procedi kroz gazu. Deo ove smese se nakapa petlu u grlo, a nevelikim delom se premazuje mesto preloma pre nego što se stavi mek povez. Ako petlu prelomljene kosti srastu za 24 sata, mumio se smatra dobrim, cistim i kvalitetnim. Ponekad se desi da kod živine kost zaraste i za 16-17 sati."

Osim u svrhu zarastanja kostiju, gde se smatra neprevazidenim sredstvom mumio se koristio i za lecenje slabosti želuca i bubrega, srcanih oboljenja, tuberkoloze, astme, upalnih procesa, trovanja otrovima biljnog porekla, šecerne bolesti, rana, cireva i opekotina. O tome svedoce rukopisi iz drevnih vremena koji su do nas došli iz Indije, srednje Azije, Kine i drugih zemalja. O mumiu su se najpohvalnije izrazili Aristotel, Avicena, Biruni, Arazi i drugi mislioci i lekari koje istorija pamti po velikoj mudrosti i obrazovanju.

Pesnici su mumio preporucivali i u najdelikatnijoj od svih bolesti - ljubavnoj patnji, a drevna istocnjacka poslovica kaže da "samo mumio spasava od smrti".

Bogati putnici i hadžije, kao i trgovci, nikada nisu kretali na put ako pre toga nisu obezbedili krupicu mumia za zaštitu od mogucih bolesti. mumio je u prošlosti korišcen i za ubrzavanje regenerativnih procesa u organizmu, za opšte jacanje i obnavljanje oslabljenje funkcije perifernih nervnih stabala.

Posle detaljnih i temeljnih analiza, savremena medicina je potvrdila da prelomi kostiju srastaju u proseku dva puta brže ukoliko se uzima mumio. Osim toga, brojne studije i istraživanja u poslednjih tridesetak godina govore u prilog pozitivnog dejstva mumia u lecenju bolesti perifernog nervnog sistema, radikulita, neuralgija, teških slucajeva neuralgije nerva trigeminusa, kao i nekih oboljenja centralnog nervnog sistema.

Potvrdeno je i antikoagulativno dejstvo mumia, kao i njegovi pozitivni efekti na funkciju kardio-vaskularnog sistema. Ima dokaza da mumio stimuliše regenerativne procese kod infarkta miokarada, kao i da ubrzava procese obnavljanja svih mišicnih, koštanih i nervnih tkiva i krvi.

U vidu dopune banjskom lecenju, mumio se odlicno pokazao i u terapiji cira na želucu i dvanaestopalacnom crevu. Kod tromboflebita dubokih vena donjih ekstremiteta koristio se u eksperimentalne svrhe mumio u kolicini 0,3 grama jednom u toku 10 dana. Ustanovljeno je da su simptomi oboljenja nestajali u potpunosti posle 8 do 10 dana. Odlicni rezultati su postignuti u lecenju paradontoze uz pomoc rastvora mumia.

Iz podataka dobijenih sa Moskovskog medicinskog stomatološkog instituta vidi se da mumio potpomaže korekciju imunog statusa coveka kod skrivenih imunodeficitarnih stanja. Bolesnici od infekciono-alergijske bronhijalne astme, kod kojih je otkriven deficit T-sistema imuniteta, dobijali su po 0,15 g mumia dva puta na dan, tokom 15-20 dana. Posle završetka lecenja ustanovljeno je da su se T-celije u krvi približile normalnim vrednostima.

Mada je pred naucnicima još dug proces potpunog izucavanja osobina i svojstva mumia, ono što se o njemu može reci je da spada u eliksire, odnosno biostimulatore prvoga reda. Preporucuje se vecini ljudi, ali i pored njegove relativne bezopasnosti, ne savetuje se osobama koje su sklone krvarenju, hemofilicarima i onima koji imaju povišen krvni pritisak. Predoziranje može dovesti do psihickog rastrojstva!

Nikome se ne savetuje samodijagnostikovanje i samolecenje; neophodno je da se pre svakog uzimanja eliksira posavetujete sa svojim lekarom ili lekarom specijalistom za odredenu bolest.

Takode je neophodno da preparat koji budete koristili ima oznaku kvaliteta i ispravnosti, s obzirom da se i u ovom slucaju, kao i uvek kada je rec o eliksirima i balzamima, mogu pojaviti razni surogati i falsifikati.

Lekovito bilje protiv stomacnih smetnji

Problemi u radu organa za varenje mogu postati izvor najrazlicitijih tegoba, od gubitka apetita pa sve do cira. Lake smetnje prolaze same od seba a za teze treba potraziti pomoc lekara. Uzrok smetnji je cesto nervnog porekla, grcevi i gorusica javljaju se obicno posle obroka pojedenog na brzinu u napetoj atmosveri. Najvaznije je u korenu saseci uzroke svih nervoza, osim toga izbegavati masnu hranu, jake zacine, alkohol, kafu, gazirana pica i duvan. Rad organa za varenje moze se poboljsati i pomocu lekovitih biljaka: maslacka, bosiljka, koprive, angelike, kima, nane, lovora, hajducke trave.

Caj od maslacka Preporucuje se u slucaju zatvora, celulita, zutice i reumatizma. 30gr. svezih ili suvih listova maslacka, prelijete sa 1l kljucale vode, poklopite i posle 20min. procedite. Pijte 2 do 4 solje dnevno.
Caj protiv gasova 30-50gr suvog bosiljka, prelijte sa 1l kljucale vode, ostavite da ostoji 20 min, procedite. Pijte jednu punu solju caja posle glavnih obroka.
Caj koji poboljsava varenje Deluje stimulativno i koristi za bolje varenje 2gr. korena ili semena angelike prelijte 1dl. kljucale vode. Ostavite da stoji poklopljeno 5 min, pa onda procedite.
Kim za regulisanje stolice Osusite kim u pecnici, sameljite i dodajte malo ovog praha u jel pred kraj pripreme. Delovace kao odlicno laksativno sredstvo, odnosno pokretac lenjih ceva.
Caj od nane za bolje varenje20-30gr. nane, prelijte sa 1l vrele vode i ostavite da stoji poklopljeno 10 min. Procedite i pijte dnevno 3 do 4 solje, pre jela.
Lovor za bolje varenje Kuvajte nekoliko listova lovora u 2 dl vode, pet minuta. Ostavite da stoji poklopljeno 10 minuta. Pijte dve do 3 solje ovog caja posle jela.
Caj od hajducke traveKoristi se za lecenje hemoroida i protiv grceva u stomaku. Prelijte 2-3gr. hajducke trave prelijte sa litrom kljucale vode, poklopite i procedite posle 5 min. Pijte 3 solje dnevno.

Zeleni caj


Camellia sinensis je billjka od koje u zavisnosti od nacina prerada nastaje Zuti, Zeleni, Oolong i Crni caj. Naucnici su veoma zainteresovani za caj jer ima povoljno dejstvo kod mnogih hronicnih bolesti.
Glavni lekoviti sastojci caja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Caj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom caju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U caju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste caja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromaticno, smolasto etarsko ulje od kojeg potice miris caja.

Osobe koje piju zeleni ili oolong caj imaju manji rizik od hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) u odnosu na osobe koje ne piju caj, izveštavaju istraživaci sa Tajvana.
U studiji je ucestvovalo 1500 ispitanika koji na pocetku studije nisu imali hipertenziju. Pokazano je da su oni koji su dnevno pili izmedu 120 i 599 ml caja kroz period od godine dana, imali za 46 % manji rizik od hipertenzije u odnosu na one koji nisu pili caj. Unos više od 600 ml caja dnevno rezultirao je smanjenjem rizika od hipertenzije za cak 65 %.

Caj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je rec o jednom istom alkaloidu u kafi i caju) draži koru velikog mozga, zbog cega osoba lakše shvata i brže povezuje misli, covek postaje lucidniji. Time se objašnjava i povecanje moci ucenja, pamcenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Caj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijaticarima, šoferima i drugim osobama caj pomaže, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mišica i refleksi su brži i potpuniji.

Kod zivotinja je utvrdjeno da zeleni caj zaustavlja razvoj kancerogenih celija ili prekancerogenih lezija na kozi, u ustima, grlu, ezofagusu, crevima, pankreasu, jetri i grudima. Polifenoli caja su antioksidansi koji uklanjaju slobodne radikale koji izazivaju mutaciju gena zbog kojih dolazi do produkcije kancerogenih tkiva.
Ostala stanja gde zeni caj moze pomoci je reumatoidni artritis, osteoporoza, poboljsava imuni sistem, uspesan protiv bakterijskih infekcija.
Zelemi caj moze pomoci i kod dijete za mrsavljenje jer ubrzava metabolizam i pomaze da se sagori vise kalorija.
Jedini negativan efekat koji bi zeleni caj mogao da ima je nesanica, ukoliko se uzima u velikim kolicinama jer sadrzi 30 do 60% kofeina, sto je opet 4 puta manje nego sto ga sadrzi ista kolicina kafe.

Zalfija za pamcenje

Travari koji su prije više stotina godina savetovali zalfiju za glavu i mozak znali su što rade, potvrduju naucnici koji su dokazali da ta biljka, koja se najcesce koristi kao zacin, zaista poboljšava pamcenje.

Naucnici iz Newcastle-upon-Tynea proucili su 44 zdrave odrasle osobe u dobi od 18 do 37 godina. Neki su ispitanici dobili kapsule s zalfijinim uljem, a drugi placebo od suncokretova ulja. Dobrovoljci koji su stalno uzimali kaduljino ulje imali su bolje rezultate u testovima pamcenja reci nego oni koji su bili na placebu.

Cini se da rezultati zavise i od kolicine: pamcenje se popravilo uzimanjem srednjih doza, a ne uzimanjem velikih ili malih doza zalfijinog ulja.
Zalfija je cesta u starim narodnim medicinskim tekstovima koje su znanstvenici proucili. Travar John Gerard napisao je 1597.: "Posebno je dobra za glavu i mozak i ubrzava živce i pamcenje."
Evo opisa zalfije Nicholasa Culpeppera iz 1652.: "Ona leci pamcenje, zagrijava i ubrzava cula."
Glavna istraživacica Nicola Tildesley sa Sveucilišta Northumbria kaže: "Time se pokazuje kako je vredan bio rad starih travara i ne treba ga zanemariti samo zato što je star nekoliko stotina godina."
No prema njenim recima, studenti se ne bi smeli previše uzbudivati zbog tih otkrica. "Ljude treba testirati duže kako bi se dokazalo da zalfija poboljšava rezultate na ispitu, a za to još nemamo planova", dodala je. Istraživanje je pokazalo znatnu sposobnost zalfije da pojaca neposredno pamcenje, odnosno pamcenje niza reci neposredno nakon što su ih ispitanici vidjeli. No ta biljka nema isti ucinak na odgodeno pamcenje, testirano tako da su dobrovoljci reci morali ponoviti nakon dvadeset minuta.

Bez poboljšanja odgodenoga pamcenja teško je videti kako bi uzimanje zalfije moglo pomoci ucenicima. No tu biljku vec istražuju kao potencijalni lek za Alzheimerovu bolest, na temelju starijeg istraživanja iste skupine naucnika Istraživackoga centra Medicinal Plant (MPRC), koje su sprovela sveucilista u Newcastleu i Northumbriji.

Tada je otkriveno da zalfija koci enzim acetilholinesterazu (AChE) koji uništava hemijskog glasnika s važnom ulogom za pamcenje. Alzheimerova bolest, najcešci oblik demencije što pogada oko 10 milijona ljudi sirom sveta, pracena je padom razine hemijskog spoja acetilholina.

Naucnici misle da kombinacija hemikalija u zalfijinom ulju utice na AChE. Osim toga, veruje se da zalfija ima antioksidativnih, protivupalnih i hormonima slicnih karakteristika korisnih za lecenje Alzeheimerove bolesti.

Rezultati novoga testiranja uicaja zalfije na obolele od Alzheimerove bolesti ocekuju se uskoro. To je istraživanje objavljeno u casopisu "Pharmacology, Biochemistry and Behaviour", a finansirala ga je tvrtka Oxford Natural Products.

Biljke koje pomazu mrsavljenje


Biljke na razne nacine mogu suzbijati gojaznost.
Ovde se navode prema glavnim osobinama i glavnom dejstvu. Neke biljke imaju raznoliko dejstvo. Pri tome su najvažniji upornost i strpljenje .

. Saveti:

za smanjeno uzimanje hrane: plavi patlidžan
za obuzdavanje apetita: lekoviti odoljen
za niskokaloricnu dijetu: celer, trešnje ili višnje, motovilka, jabuke, grožde
za stimulisanje razmene materija i lucenje unutrašnjih žlezda: slatki mehuroviti okrek, leskovina, obicni bracic
za opuštanje grca i umirenje: obicni virak, beli glog
za bolje lucenje žuci: artišoke, maslacak
za procišcavanje krvi: bela breza, limun, obicna dimnjaca, crvena ribizla, obicni tetrljan
za mokrenje: obicni petrovac, crna ribizla, višnja, divlja mirodija, jasen, kukuruz, trešnja, maslina, jabuka, paškanat
za cišcenje: pasjakovina, obicno irsko seno, divlji slez, beli luk
za jacanje vena: divlji kesten, leskovina, crvena vinova loza
kod stroge dijete za cišcenje krvi: trešnja, jabuka, grožde

Biljke i ishrana u slucaju gojaznosti (da biste ublažili osecaj gladi pojedite pre obroka jednu jabuku):
Kao predjelo:
plavi patlidžan, on sadrži malo kalorija; celer, pošto puni somak, motovilka žele od irskog lišaja: 50 g obicnog irskog lišaja na 1 litar vode; 1 supena kašika paškanat pospešuje mokrenje

Tokom jedne terapije: sok od trešnje: 1 kg trešanja sadrži oko 500 kalorija
sok od jabuka: 1kg ili 1 litar sadrži oko 500 kalorija
sok od grožda: 1 litar dnevno iznosi 900 kalorija
Ovakva desetodnevna dijeta smanjuje težinu. Ove kalorije treba dodati i kalorijama ostalih životnih namirnica, tako da dnevna kolicina ne prelazi 1000 kalorija. Dijete sa 800 ili cak sa samo 600 kalorija mora prepisati i kontrolisati lekar, a u nekim slucajevima može biti neophodan i boravak u bolnici.
Svakodnevno po 3 šolje:
caj od artišoka: 20 g svežih listova na 1 litar vrele vode
caj od bele breze: 30 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta; dodati na vrh noža sode bikarbone
caj od crne ribizle: 50 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta
caj od divlje mirodije: 30 g korena na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta
caj od jasena: 40 g listova na 1 litar vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta
caj od kukuruza: 40 g kukuruzovog zrna na 1 litar vode, kuvati 10 minuta
caj od divljeg kestena: 40 g kore na 1 litar vode, kuvati 5 minuta, pa ostaviti da odstoji 5 minuta
caj od trešnjinih peteljki: 30 g na 1 litar vode, kuvati 10 minuta
caj od maslacka: 80 g korena na 1 litar vode, kuvati 5 minuta pa procediti
caj od belog luka: 100 g na 1 litar vode, kuvati 15 minuta; po 1 šolja na 10 minuta pre svakog obroka

Kopriva
Kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Veoma je rasprostranjena i postoje mnoge vrste kopriva. U narodnoj medicini kopriva ima široku primenu, što ukazuje na ogromno poverenje naroda u njena lekovita svojstva. U doba starih Grka, sveža kopriva koristila se za masažu protiv reumatskih bolova, a kod nas se na Đurđevdan, na primer, kupa u vodi u koju je, zdravlja radi, potopljena kopriva; kopriva se, osim toga, daje i stoci radi zdravlja i obilnijeg lučenja mleka.

Narodna verovanja potvrdila je i zvanična medicina. U listu koprive dokazano je prisustvo hlorofila (5%), tanina, karotenoida, fitosterola, vitamina C i K, raznih organskih kiselina (mravlje, limunske), sluzi, voska i mineralih soli (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvožđa, cinka...).

Kopriva se upotrebljava kao lek za mnoge bolesti: groznicu, kašalj, žuticu, grudobolju, nesanicu, čir na želucu, gonoreju, za čišćenje krvi... Budući da sadrži i veće količine gvožđa, preporučuje se malokrvnim osobama, jer utiče na stvaranje većeg broja crvenih krvnih zrnaca. Najčešće se koristi za poboljšanje mokrenja, ublažavanje reumatskih tegoba i podsticanje lučenja mleka dojilja. Široku primenu ima i u kozmetici: ekstrakt korena koprive predstavlja gotovo nezaobilazan sastojak proizvoda protiv opadanja kose.

Ukoliko se kopriva koristi za lečenje, u proleće i jesen skuplja se njeno korenje. U proleće se skupljaju listovi, a cela biljka, tj. stabljika, može se sakupljati cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Da biste sačuvali zdravlje ili lakše pobedili bolest, svakodnevnu ishranu obogatite koprivom. Kopriva se, ipak, vrlo retko može naći na jelovnicima, iako je reč o ukusnoj namirnici koja se može pripremiti na više načina: kuvana, kao spanać, ili iseckana s jajima, kao omlet. Ukoliko je ne možete naći u svežem obliku, uz pomoć apotekara možete izabrati neki od preparata na bazi koprive, a mi vam predlažemo jedan od recepata sa ovom zdravom i lekovitom biljkom.

Gljive sa lekovitim svojstvima


Branje gljiva (tihi lov) je već po sebi jedan vid terapije. Dobar zalogaj je isto tako jedan vid dobre terapije. Ali pored psiho-fizičkog uticaja koje imaju samo bavljenje gljivama neosporno postoji i lekovito dejstvo određenih pečuraka. Još su stari Kinezi 7000 godina pre Evropljana pisali o lekovitosti gljiva, kod njih je korišćenje gljiva ušlo u kulturu i legende. Evropska civilizacija sa ”malim" zakašnjenjem počinje intenzivno da proučava neka njihova svojstva.


U početku slučajno kao Aleksandar Fleming sa kulturom penicilina, a kasnije sve namernije i sve konciznje, danas postoje čitave laboratorije koje se bave izučavanjem samo jedne vrste gljive.
I drugi naučnici proučavaju dejstvo gljiva na čoveka, što prouzrokuje mnoštvo naučnih radova na tu temu ali za sada sigurno znamo da je biološki sastav gljiva vrlo složen i da ga je vrlo teško otkriti zbog svoje hemijske nestabilnost.

Zbog toga treba biti oprezan sa korišćenjem leka , pomoćnog lekovitog sredstva ili eliksira od pečuraka jer pored lekovitih svojstava pečurke sadrže i vrlo toksične materije. U knjizi CARSTVO GLJIVA (grupa autora) kažu o dejstvu gliva na ljudski organizam:


DEJSTVA

Mnoga jedinjenja mogu stimulisati imuni sistem i inhibirati rast tumora, ali se najveća pažnja pridaje polisaharidima. To su veliki, razgranati makromolekuli, izgrađeni od malih jedinica šećera. Ovi veliki molekuli se mogu naći i u ćelijskoj membrani bakterija i stoga mogu "zavarati" imuni sistem čoveka i naterati ga da se aktivira, iako ove supstance ne predstavljaju pravu pretnju za organizam. Tako se aktiviranjem makrofaga povećava aktivnost T- ćelija ubica.
Naravno, ovo nisu jedine supstance koje pomažu organizmu. Tu se pominju i proteinima vezani polisaharidi, ali i jedinjenja manjih molekula kao što su terpeni i steroidi. Ove supstance pokazuju dejstva slična antibioticima, imaju antivirusno dejstvo, mogu da snižavaju krvni pritisak i smanjuju sadržaj lipida i šećera u krvi. Ova biološki aktivna jedinjenja se mogu koristiti za lečenje infekcija, prehlada, dijabetesa, srčanih oboljenja, oboljenja jetre, a pominje se i mogućnost da pomognu smanjivanju tegoba kod pacijenata obolelih od AIDS-a.
Najčešće u upotrebi su Ganoderma lucidum (lakirovka) i Lentinula edodes poznatija kao ši-take. Razlog njihove velike primene leži i u tome što je osvojena tehnologija njihovog uzgajanja.

Istočnjačke civilizacije imaju svakako najdužu tradiciju u lečenju gljivama. Prvi japanski zapis o tome datira još iz 199 godine pre nove ere i govori o japanskom caru Chuai-u i shiitake gljivama koje je dobio od jednog domorodačkog plemena.
Godine 1936 u Tokiju se osniva institut za istraživanje gljiva Japana koji je oslanjajući se sa jedne strane na viševekovnu tradiciju i sa druge strane na moderne medicinske tehnike istraživanja izbacio mnogobrojna korisna otkrića u ovoj oblasti. Poznata je i misao osnivača ovog instituta lekara Kisaku Morija da zapadna civilizacija nema toliko lekova koji su bili primenjivani u praksi dve i više hiljada godina kao što su to radili dalekoistočni narodi i da ni jedan zapadni lek nije bio primenjivan i ispitivan na tolikom broju ljudi kao što su bili preparati istočnjačke narodne medicine. I pored svega toga mikoterapija jako sporo krči put u savremenoj medicini ispred masovnih metoda fitoterapije.
Dosadašnji princip lečenja modernog čoveka je bio "lečenje nakon oboljenja". A od terapije se očekuje radikalno i brzo poboljšanje zdravstvenog stanja pre svega antibioticima i hirurškim zahvatima u najtežim slučajevima. Da li je posle toga jedinka izlečena ili samo zalečena zamenjujući jedan poremećaj drugim i prinuđena da nakon toga pređe sa jednog uobičajenog na sasvim drugačiji način života?
Međutim u poslednje vreme raste svest o preventivnom delovanju na sopstveno zdravlje. Upravo na tom polju je dejstvo lekovitih gljiva i najuočljivije. Ali na žalost ovakvi metodi su kod nas i dalje obavijeni nevericom, anonimnošću i elementarnim nepoznavanjem iako su recimo u Japanu lentinan i PSK u komercijalnoj upotrebi od osamdesetih godina, da spadaju među prvih 10 antikancerogenih preparata na tom tržištu i da njihov godišnji promet iznosi preko 400 miliona $.
Veliki je broj eksperimenata vršen u zadnjih 50 godina posebno u Japanu, Koreji, Kini, Rusiji i Americi kako bi se verifikovalo iskustvo tradicionalne istočnjačke medicine. Rezultati istraživanja ukazuju na potvrdu svega navedenog i "još ponečega više" a ilustracija za to može da bude i mnoštvo patenata koji su proizišli iz ovih istraživanja. Iako postoje primeri da se lekovitim gljivama dolazilo do izlečenja i najtežih i najkomplikovanijih oblika bolesti treba ipak reći da je njihova prevashodna prednost u njihovom preventivnom delovanju, efikasnom delovanju pri blažim oblicima ispoljavanja bolesti, olakšavanje tegoba hroničnim bolesnicima kao i ubrzavanje oporavka nakon medicinski saniranih urgentnih stanja.

BORITE SE PROTIV PREHLADE
Šipak dobar prijatelj

Vreme je vladavine svakovrsnih virusa koji izazivaju stanja slična gripu. Zato nije zgoreg podsetiti se šta može da ojača imunitet.
Uvek preporučivani vitamin C, naravno, glavni je borac za poboljšanje otpornosti na prehladu, a ima ga, osim u južnom voću, uključujući i kivi, i u kiselom kupusu i šipku. Ako ste krajem leta nabrali ove crvene plodove raznih vrsta ruža, sada ih možete prokuvati i piti u vidu gustog čaja (zajedno s ”mesom") ili pokušati da iscedite iz njega sok, ukoliko se nije još potpuno osušio.
Za preventivu, biće dovoljna čaša soka ili čaja, a ako ste već bolesni, povećajte količinu. Uostalom, protiv dosadnih prehlada se ionako preporučuje povećano unošenje tečnosti.