Vrhunska nega vrta

VRHUNSKA NEGA VRTA
Oblikovanjem vrta snovi se pretvaraju u stvarnost. Uspostavljanje ravnoteze izmedju kreativnosti i brizljivog negovanja koristice svakom vrtlaru da ostvari i uskladi sopstvene mogucnosti...

Ljudi cesto govore "Zelim da znam sta nije u redu sa mojim vrtom". Ono sto obicno ne valja, jeste da se isuvise stvari desava istovremeno. Vlasnik, posto nije strucno obucen i posvecen uzgajivac, ne moze dovoljno vesto da neguje biljke pa se oseca da sa vrtom nesto nije u redu. Pripadanje predelu omogucava mestu da u njemu nalazi oslonac ali vrt je kontrolisana sredina, gde je ravnoteza izmedju prirode i umetnosti krhka. Kada nema kontrole to prestaje da bude vrt...
Odrzavanje vrtova treba da bude lako a to moze da se ostvari jedino ako se tacno zna sta treba uraditi... To moze biti sasvim malo - neki od najlepsih vrtova uopste na sadrze cvetne vrste! Ostali, u skladu sa savremenim stilom, ispunjeni su grupama biljaka koje su po planu postavljene jedna uz drugu i potrebno im je brizljivo svakodnevno doterivanje (uskladjivanje).
Francuzi kazu da je neko "bien dans sa peau" kada zele da opisu opustenost i poverenje koji poticu od osecanja blagostanja koje pojedini ljudi emituju. Uredjen, dobro organizovan vrt dozivljava se na slican nacin. Novi vrtovi retko predstavljaju mesto gde biste zeleli duze da se zadrzite, zbog cega agenti za prodaju nekretnina zele da naglase utisak "zrelosti vrtnog prostora" kada zele da prodaju kucu.
Ima nekoliko trikova koji mogu biti korisni za uredjivanje vrta tako da on bude ugodan. Svi oni zahtevaju disciplinu. Najzahtevniji od svih odnosi se na ispisivanje "liste prioriteta" ujedno sa planom uredjenja. Vrtlari mogu da ispisu na papiru, ono sto im je bitno u njihovom vrtu. To mogu biti bogate cvetne bordure, savrseno negovana trava, osecaj prostora, jesenje cvece, divlji coskovi, topijarni oblici biljaka,
povrce, kolekcija primeraka jedne vrste biljaka ili bilo koja druga licna fantazija iz hotikulture. Ukoliko ne posedujete par hektara zemlje i nemate vecu pomoc za rad u basti nego sto je ima prosecan vrtlar, neke od pomenutih atrakcija mogu uciniti prisustvo ostalih nemogucim.

Mnostvo cvetnih leja zahteva prostor gde biljke za popunjavanje mogu da budu uzgajane kako bi vrste koje cvetaju kasnije, poput dalija, astera i hrizantema mogle kompletno da budu presadjene u prazne prostore preostale od biljaka koje cvetaju ranije tokom sezone. Bulke, lupine, jednogodisnje cvece koje cveta u rano leto su prolaznici posle Juna. Intenzivno bastovanstvo u ovom stilu, moze pojedine vrtlare ostaviti bez vremena i prostora za gajenje povrca.
Savrsen travnjak zahteva sate rada. Vecina ljudi vise voli da gaji nesto sto donosi vise zadovoljstva od trave, ali ako je smaragdnozeleni travnjak ono sto vas zaista privlaci, budite realisticni u pogledu rada i troska potrebnog da on ostane takav. Velike doze djubriva bogatih azotom kao i hemikalija za unistavanje korova i mahovine neophodne su. Tokom susnih leta mnogo vode ce morati da bude utroseno na travnjak. Sto je trava zelenija, bastovan raspolaze sa manje novca.
Prihvatanjem umerenijeg pristupa travnjak bi bio sisan na visinu od oko 2 cm, tako da bude otporan na habanje i da redje treba da se kosi. No cak i odluka tako jednostavna kao sto je nacin na koji gajite travu imace posledice. Ako vam se mozda svidja jasno oivicen parter popunjen zivo obojenim grupama cveca, lezeran travnjak koji ste izabrali da bi vrt bio slicniji prirodnom ambijentu, nece istaci znacaj dizajna jednako kao sto bi to ucinila intenzivno negovana travnata osnova.
Ukupni standardi uredjivanja, nacin na koji rukovodite vrtom, jednako su bitni kao i ono sto se u vrtu nalazi. Negovanje je u sustini deo kreativnog procesa. Kad imate tri vrtlara koji neguju istu ivicu njihovi stilovi orezivanja i zabadanja kocica u zemlju zarad oznacavanja ili pravljenja oslonca za biljke, nikad nece biti istovetni. Ponasanje biljaka ce se takodje razlikovati. Prihranjivati ili ne prihranjivati jedno je od pitanja koje trebe sebi da postavite. Da li je ostavljanje precvetalih cvetova bitno predstavlja drugo pitanje.

Primera radi u jenom vrtu za koji se zeli da izgleda kao da je negovan tokom citave generacije umesto kao sto uistinu jeste, samo jednu cetvrtinu tog vremena, zive ograde od simsira orezane su tako da su vrhovi okrugli, ne kvadratnog oblika; cvece se neobavezno naginje i pada, ali im se ne uklanjaju suve cvasti; visoka trava je razbarusena, ali staze su pociscene i jedino oko bazena i na prostoru uz kucu cilj je da trava bude sa osisanim ivicama i prihranjena, jer na ova dva mesta ona predstavlja vazan element u dizajnu. Sto manje trave ima, morate biti uredniji. Gredice sa jesenjim cvecem sa samo nekoliko cvetova moraju biti savrseno doterane. Tokom leta je lakse jer ce citava 'pobuna' boja zadovoljiti vecinu posmatraca.

Detalji o 'ostvarivanju sna' mogu da budu sadrzani u licnom zapisu umesto u formalnom planu negovanja. Nekoliko recenica bi trebalo da bude dovoljno da vas podseti sta su vasi prioriteti u oblikovanju vrta, o tome koji efekat pokusavate da stvorite. U vrtu, obicno se prvi pokusaj odnosi na formiranje isuvise mnogo cvetnih zasada.To je uobicajeno za pocetnike.

Ilustracije radi, navescemo primer vrta gde se moto vlasnice sastojao od cetiri prideva: starinski, miran, skroman, zelen. Bilo sta sto nije moglo biti opisano pod tim naslovima bilo je zabranjeno. Ipak cak i sada vlasnica baste krsi sopstvena pravila. Amarilisi su sokantne roze boje i uopste ne izgledaju skromno u Novembru (kada cvetaju u engleskoj klimi), ali to je mali prekrsaj i osim toga i dalje ostaje jasno da sasvim raspevana, savim razigrana, sasvim letnja cvetna basta, za razliku od kupusa i pasulja koji dominiraju prostorom, nema veze sa prirodom mesta gde se vrt nalazi.

Za one sa vizuelnim pamcenjem, slike mogu da predstavljaju resenje problema. Napravite tablu (koju cete okaciti na prigodno mesto) u koji se mogu zabadati ciode, kako biste se podsecali da fokusirate paznju na ono sto je bitno. Razglednice ili fotografije onoga sto vam je cilj omogucice vam da se krecete u tom smeru. Vazna je stvar da znate kuda idete.

CVETNE VARKE

Na manjoj povrsini tamnije latice ostavljaju utisak prostranosti


U odnosu na drvece i zbunje, cvece u vrtu zauzima znatno manje prostora, ali je zato estetska vrednost, dekorativnost koju pruza, svakako najveca.
Na ulazu u kucu, duz staza, uz bunare i cesme, cvece nikako ne treba zaboraviti. Ukoliko se sadi vise vrsta, treba voditi racuna o smeni cvetanja i koloritu, kako bi cvetna povrsina u svakom trenutku tokom vegetacionog perioda bila privlacna. Ne sme se zaboraviti ni na odnos vrsta prema svetlosti. Kad je raspored u pitanju, a to se odnosi i na drvece i zbunje, Treba voditi racuna o preglednosti. To znaci niske biljke saditi u prvom planu, a najvise u zadnjem. Ukoliko je u pitanju biljni masiv, saglediv sa svih strana, cvece se sadi na periferiji grupacije, a centralni deo cine najvise biljke.
Na slikama: Ageratum mexicanum, Begonia semperglorens, Lobelija erinus
Jos nesto: postoji "opticka varka" kod rasporeda biljaka tamnih i svetlih boja, pa nam se tako biljke svetlih, jarkih boja cine blizim nego sto zaista jesu, za razliku od tamnijeg cveca. Preporuka onima koji imaju manje vrtove: sadite cvece tamnijih boja, kao i biljke uopste, jer ce vam prostor u tom slucaju izgledati prostraniji i veci.
Perene imaju izvesne prednosti u odnosu na ostalo cvece, izuzimajuci ruze. Naime, pored toga sto se ne sade svake godine i mogu ziveti cak do 20 godina, dugo cvetaju i lako se razmnozavaju. Nega bi se mogla svesti samo na redovno plevljenje i zalivanje. Po lepoti ove vrste cveca ne zaostaju za ostalim. Pored lepih oblika i boja cvetova, one veoma cesto imaju i dekorativno lisce.
Iz navedenih razloga perene mogu naci mesto u svakom vrtu, bez obzira na arhitektonsko resenje.

ZELENILO OKO KUCE

Oblikujte vrt tako da njegova lepota ne pretstavlja mukotrpni posao, vec ambijent za uzivanje u radu i odmoru
Ako nacrt vrta radite bez saveta pejzaznog arhitekta, trebalo bi da se pridrzavate osnovnih pravila:
Pristup do kucnog praga je najatraktivniji, te mu posvetite posebnu paznju. Ne zaboravite kolski prilaz, parking i rasvetu.
Prostor za boravak dobro je smestiti se u juzni, jugoistocni ili jugozapadni deo vrta i neposredno ga povezati sa kuhinjom, kako bi se mogao koristiti kao prostor za rucavanje.

Prostor za odmor obicno se smesta dalje od objekta, tamo gde se moze smestiti paviljon, pergola i sl. Ovde su dobrodosli detalji, kao bazencic, kucica za ptice...
Koristan vrt (povrtnjak i vocnjak) trebalo bi smestiti u najudaljeniji deo vrta.
Staze u vrtu su vazan elemenat. Oblikom ih treba prilagoditi kompoziciji drveca i zbunja. One moraju lako voditi u razne delove vrta. Kod manjih vrtova postavite ih uz ivicu parcele, kako bi povrsina delovala sto kompaktnije. Uredjenje vrta zavisi i od konfiguracije terena pa, na primer, brdoviti teren omogucava upotrebu kamenih potpornih zidova, vodenih kaskada, visecih vrtova...
Na ulazu u objekat, duz staze, uz bunare i cesme, cvece je neizostavni elemenat Kod sadnje vise vrsta cveca trebalo bi voditi racuna o smeni cvetanja i koloritu da bi cvetna povrsina bila privlacna tokom cele vegetacije. Ne zaboravite ni odnos svake vrste prema svetlosti. Kod rasporeda biljaka vodite racuna o preglednosti. najnize biljke sadite u prednji plan, a najvise u zadnji.
Preporuka za one koji imaju manje vrtove: sadite cvece i biljke tamnih boja, jer ce tada prostor izgledati veci.

RADOVI U VRTU
TOKOM PRVE POLOVINE OKTOBRA



Basta se moze obogatiti cvetnim vrstama koje zimu provode u vidu podzemnih izdanaka i razmnozavaju se njihovom deobom.

To su: djurdjevak, perunika, bozur, devojacko srce i td.



BOZUR
(Peonia officinalis)
PERUNIKA
(Iris)
BELA RADA
(Bellis perennis)



U ovo vreme se sadi i dvogodisnje cvece i to u vidu formiranog rasada otpornog na zimu. Najcesce vrste su: dan i noc, bela rada, nezaboravak, turski karanfil, i sl.

Ovo cvece se sadi na rastojanju od 18 do 20 santimetara, osim turskog karanfila, gde rastojanje mora biti nesto vece (od 25 do 30 cm).

DAN I NOC
(Viola tricolor) Jedna od najlepsih i najcesce gajenih vrsta je svakako DAN I NOC (Viola tricolor).

Viola je stari latinski naziv za ljubicicu, a sam rod broji oko 500 vrsta. Ime DAN I NOC je kod nas i Rusa nastalo po tome sto se ova lepa biljka tokom celog dana okrece prema suncu, trazeci toplotu i svetlost.

Inace, cesto se gaji zbog cinjenice da dva puta godisnje cveta i to obilno i dugo. U toku zime, biljke treba zastititi (pokriti slamom, recimo).

Najvise joj odgovaraju suncana do polusenovita mesta i vlazna, propusna zemlja. Zalivati ih treba tokom veceri.

Jesenja sadnja u basti (na balkonu) obezbedjuje punu lepotu u prolece.

SVEZINA NA LISTU LOKVANJA


Vodeni vrt je privilegija onih koji imaju kucu sa vrtom.
Da se rashlade, cuju zubor, nabave zlatne ribice,
pa onda pozele i tri zelje

Bazeni su pravi ukras brta, pruzaju osvezenje, a u njima se mogu gajiti razlicite vrste vodenih biljaka.
Na pogodnom mestu, svakako na nizoj tacki vrta, iskopa se buduce vodeno korito. Dubina ne bi trebalo da bude manja od 40 cm. Korito mora imati blag pad, od ivice ka najdubljem delu, gde ce biti smestene vodene biljke. Iskopano korito se ocisti, zagladi i utvrdi. Celo korito se pokrije plasticnom folijom ili cementnom glazurom. Cementne bazene bi trebalo ispirati dve nedelje, pre nego se u njih smeste ribice i biljke. Dno i zidovi bazena se mogu premazati tecnom plastikom (emajlom). Voda moze da miruje u zagrljaju kamencica, ili da prska iz vodoskoka pomocu pumpe.
Kako napraviti...

Ako je odabran betonski bazen, na korito se, prilagodjena obliku, postavi celicna mreza i na nju se nanese sloj od 4 cm betona u udnosu 1:4. Na mokar beton nanese se recni pesak, kako bi dno bilo cvrsce i ne bi bilo klizavo. Ivice bazena treba prekriti travom, biljkama i vecim recnim kamenjem. Pomocu male sisaljke voda iz rezervoara ide u bazen, a moze se postaviti i pumpa za vodoskok. S vremena na vreme bazen treba ocistiti, posto se voda ispusti u rezervoar pomocu cepa, ili obicnog creva.
Najlepsa vodena biljka je lokvanj. Cvetovi su beli, ruzicasti, jarko crveni ili zuti, ali da bi cvetali, temperatura vode mora biti 15-20 stepeni C. Zato je najbolje "vodeni vrt" postaviti na suncanom mestu.
... i koje biljke
staviti u bazen

Bazen ce steci pravi sarm tek kada oko njega budu postavljene biljke. Biljke se mogu saditi direktno u zemlju nasutu na dno baze na u sloju od 30 cm. Sastav ze mlje je: bastenska zemlja, dobro pregoreli kompost i treset. Biljke se zasade, a zatim se naspe 2-3 cm debeo sloj ispranog recnog sljunka, da se voda ne bi mutila. Drugi nacin je sadnja u glinene ili plasticne sudove, koji se postavljaju na dno bazena. Gornja povrsina oko biljke zamaze se ilovacom, a zatim se naspe sloj sljunka od 3 cm. Posude se na dnu ucvrste kamenjem.
Voda u bazenu se mora redovno cistiti, svake 3 nedelje. Najjednostavnije je u vodu bazena sipati rastvor od 10 l vode i jedne kasicice kalijumovog hipermangana.
Zemlju oko bazena treba duboko obraditi, ali bez dodavanja djubriva, koje bi moglo dospeti u bazen.


Pored lokvanja (Nymphaea) u vodi dobro uspeva i vodena palma (Cyperus), a oko vode najbolje uspevaju Ljiljan (Hemerocallis fulva) zutih i narandzastih cvetova (cveta u junu i julu), hosta (Hosta plantaginea) belih i ljubicastih cvetova (cveta u julu i augustu), mocvarna perunika (Iris pseudacorus) zutih cvetova (cveta u junu), razne ukrasne trave...
Biljke se preko zime mogu zadrzati u bazenu. Dovoljno je prekriti ih suvim liscem, a biljkama oko vode otstraniti osusene nadzemne delove i prekriti ih zemljom.

KRALJICA VRTA

Minijaturne ruze, pokrivaci tla, grmolike, stablasice, puzavice, cajevke, poliante... Sve one daju neiscrpne mogucnosti uredjenja vrta na neki nov, drugaciji nacin. Treba ih samo znalacki ivesto grupisati po rastu i boji cveta.

Veoma uspesno mogu se kombinovati sa ostalim cvetnim vrstama i ukrasnim zelenilom. Kada se tome doda detalj od kamena, drveta ili metala, mogu se dobiti veoma zapazene kompozicije. Evo nekoliko primera.

ZA MALI PROSTOR

Ruze stablasice su povoljno resenje za vrtove u kojima ima malo prostora. Na nevelikoj povrsini mogu se posaditi i ruze i letnje cvece. U centru kompozicije je sorta "Apricot nektar". Tokom prascvetavanja menja boju cveta od nijanse zrele kajsije do krem. Donji "sprat" treba ispuniti cvecem u boji ruze, kao sto su kineski karanfil, zevalica, dimorfoteka i sve to obrubiti srebrnolisnom cinerariom (pepeljuga).


EFEKTNA KOMPOZICIJA

Starinski metalni oslonac dobro ce posluziti za uzgoj ruze puzavice, popularne sorte "sympathie". Njeni somotasto crveni cvetovi pojavljuju se nekoliko puta godisnje. Na pozadini koju stvara tamno zelena kugla simsira, svetlo zuti oblacici niskih trajnica (na primer sedum) deluju izuzetno efektno. Uz samu ivicu posadjen je verbaskum. Njegovi srebrni listovi i zuti cvetovi koji streme u visinu cine harmonicnu vezu izmedju niskog rastinja i visoke ruze.

Takva kompozicija moze biti pogodna ne samo za detalj na kraju staze, vec i za vizuelnu, ali i fizicku podelu prostora (recimo na terasi). Za oslonac u tom slucaju moze posluziti bilo kakav stub ili deo gvozdene ograde.

Oslonac obavijen granama ruze moze lepo izgledati i u centru rondele sa ukrasnim travama. Za ovu svrhu moze se koristiti nekoliko prelepih vrsta ruza puzavica, kao sto su "albertine", "dortmund", "golden shovers", "lawinia", "maria lisa", "new dawn" i druge.


SAVRSEN ANSAMBL

Uz grmolike ruze izuzetno dobro pristaju trajnice plavih cvetova i mirisne trave. Na crtezu je nova sorta "mein schoner Garten", koja ima snazan, gust grm sa romanticnim, duplim, ruzicastim cvetovima. Ovu ruzu obrubljuju rascvetani zbunovi kariopterisa, santoline i drugih prikladnih trajnica. Od mnogih prelepih zbunova ruza mogu se preporuciti i sorte "angela", "felicitas", "romanze", i druge.

CVETNICE UZ ZELENILO
Dolazi hladno vreme i terase i balkoni nisu vise pogodni za sedenje i odmor. Ali ovaj prostor koji se nalazi u sklopu kuce ili stana ne bi trebao da ostane neuredan. Postoji nacin da sanducice i zardinjere ozelenite u skladu sa sezonom.

Sada se mogu saditi lukovice, rasad dvogodisnjeg cveca, perene, siblje i niski cetinari. Lukovice se sade u posude gusce nego u zemlju, ali tako da se medjusobno ne dodiruju, i da ne dodiruju zidove posude. Dubina sadnje je dva puta veca od visine lukovice. Zimi se posude stite od mraza pokrivanjem granjem cetinara ili slamom. U vece posude mogu se posaditi cetinar, rasad dvogodisnjeg cveca ili perena. Veliki je broj perena koje u ovom periodu razvijaju listove, pa cak i cvetove. Neke od njih su:

Erica ili vres
Aster neke vrste
hrizantemum indicum
kako im je cvet osetljiv na mraz, nocu ih treba zastititi.
Dvogodisnje cvece pogodno zimi za zardinjere je:
dan i noc
puslice
seboj
karanfil
razlicak
Veliku dekorativnu vrednost imaju i zimzeleni liscari, kakvi su
lovorvisnja
vatreni trn
mahonija
ileks
...I naravno, nemojte zaboraviti na niske cetinare!

CVETOVI U OBLIKU SVECE

Da Vas vrt bude sto raskosniji, bogatiji i prijatniji za odmor, pobrinuce se cvece koje po obliku podseca na svecu. Razmislite da li u nekom uglu na okucnici ili u basti pred kucom imate slobodnog mesta za neku od takvih vrsta.

Sumrak koji vecito vlada po uglovima zidova ili ograda nestace kada se na to mesto posadi jedna od mnogobrojnih sorti LIGULARIJE. Ova vrsta razvija intenzivno zute cvetove visine do 180 cm. Biljka voli vlazno zemljiste. U suprotnom cvetovi brzo venu. Zato je idealna za sadnju pored vodenih povrsina. Pre cvetanja u julu dekorativnost njihovih listova, u kombinaciji sa drugimrastinjem, stvara sliku bogatu bojama i oblicima.

Zbog visine i uspravnog rasta pored zidova kuca treba saditi SLEZ. Nece smetati ni posadjen uz sam prozor, jer se njegovi krupni, levkasti cvetovi naizmenicno otvaraju od jula do septembra. Deluju jos raskosnije kada se ogledaju na oknima prozora.

Tamo gde nema mesta za visoko cvece predlazemo za sadnju ASTILBU. Ova perena cveta celo leto i ima je u vise boja.

Osuncana cvetna gredica najpogodnije je mesto za DELFINIJUM i LUPINU.




DELFINIJUM zahteva obilno djubrenje kompostom u maju i posle orezivanja u julu, a LUPINA doprinosi obogacivanju zemljista azotom, pa se mogu kombinovati, Posebno dolaze do izrazaja kao granicni pojas izmedju dve zatravljene parcele.

Pre svih u vrtu procveta MUSKARI. Iako listove razvija vec u ranu jesen, upadljivi plavi cvetovi pojavljuju se u prolece. Ova lukovica sadi se sama, ili se kombinuje sa primulom. Cvetaju istovremeno, a izduzene plave cvasti MUSKARIJA nadvisice jastucastu primulu i stvoriti vedru kompoziciju.

Na suvom, suncem obasjanom terenu, blago nagnutom ka jugu, moze se stvoriti stepski vrt. Ovaj prostor najbolje ce osveziti VERBASKUM, koji cveta pospratovima. Kada precvetaju najvisi cvetovi, pocinju da se otvaraju oni na bocnim granama. VERBASKUM po nekad dostize visinu i do 2 metra. Dvogodisnja je biljka koja prve godine razvija lisnu rozetu, a tek sledece cveta.



OBRNUTO CVETANJE

Vecina biljaka sa cvetovima u obliku svece (LUPINA, KAMEZIJA, VERONIKA, SLEZ, KNIFOFIJA) otvara cvetove odozdo ka vrhu i ima tipicnu formu.

LIJATRIS, na protiv, pocinje da otvara cvetove na klasu od vrha na dole.

Pogodan je za cvetne leje. Cveta u julu i augustu, a dostize visinu do 80 cm. Odlican je i za rezani cvet.

VISECI VRT

Redjanje saksija na podu ili ivici terase uobicajen je nacin ukrasavanja. Monotoniiju cete razbiti ako saksije, na prmer, postavite da vise sa bocnog zida ili sa plafona.



To ne predstavlja neki veci posao. Kao nosace saksija dovoljno je u zid postaviti kuke sa tiplovima, koje su dovoljno cvrste da izdrze tezinu saksije sa cvecem. Saksiju sa zicanm uloskom jednostavno nakacite na ucvrscenu kuku.

Sa kuke na plafonu spustcete visecu saksiju pricvrscenu lancicem ili upletenim kanapom. Odaberite asparagus, brsljan, mnogocvetne visece begonije, razlicite lozice, petunije...

Ispod krosnji drveca
BILJKE ZA DUBOKU SENKU

U neposrednoj blizini stabla obicno vlada hladovina koju pravi krosnja. U takvoj senci uspeva retko koja ukrasna biljka, pa su takva mesta obicno "gola", cesto i bez trave. Ipak, takvi uslovi ne treba da vas sprece da uredite i ovaj deo prostora. Postoje biljke koje se nesmetano razvijaju, cak i cvetaju, u najvecoj senci. Potrebno je samo napraviti pravi izbor.

Da bismo vam olaksali uredjenje takve povrsine, predlazemo da sledite plan i crtez. Na 6-7 m2 posadjeno je sest vrsta biljaka. Sve su trajnice koje se odlikuju velikom dekorativnoscu. Neke razvijaju listove neobicnog oblika, druge zivih boja, a po neke i cvetaju.

ASTILBA je jedna od najlepsih trajnica za senovita mesta. Mirisni cvetovi, cija boja, oblik i duzina cvetanja zavise od sorte, cveta od juna do oktobra. Veoma je skromna, za uspesan rast potrebno joj je hranljivo zemljiste i umerena vlaga. Mnogo sunca i susni period na nju deluju nepovoljno.
Prilikom sadnje mora se voditi racuna o tome da njeno korenje NE DODIRUJE KORENJE DRVECA. Ako ono posle nekoliko godina preraste povrsinu zemljista, mora se prekriti svezom zemljom. Pojedine biljke u grupi mogu, usled nepovoljnih uslova, propasti. Tada se SVE BILJKE MORAJU IZVADITI, PODELITI I PONOVO POSADITI.

HOTTUYNIA je trajnica iizuzetno dekorativnog lisca. Crvenkaste i zute mrlje na zelenoj povrsini listova dolaze do izrazaja samo u dubokoj senci. Vrlo je jednostavna za uzgoj i brzo napreduje. Bogato se bokori, a njeni izbojci za samo jednu sezonu dostizu znatnu duzinu. Zbog toga cela biljka dobija puzavu formu.

NEPETA - mala, grmoliika trajnica neumorno cveta celog leta. Nezamenjiva je i cenjena zbog cvetova boje lavande. Cveta u junu i julu, a ako se u augustu odreze do zemlje, procvetace ponovo do jeseni.

HOSTA se ubraja medju najlepse trajnice zbog dekorativnih listova. Svaka sorta je drugacije boje, od jednobojnih, svetlo i tamnozelenih, do onih sa svetlim prugama. Ljubicasti ili beli cvetovi su takodje veoma lepi. Hosta je sbiljka skromnih zahteva i uspeva u svakom vrtu. Nije osetljiva na ekstremne vremenske promene, pa joj mnogo ne smeta ni jaka susa. U takvim uslovima ce opustiti listove, ali ce se oporaviti cim se zalije. Najbolje uspeva u senci, ali joj ne smeta ni suncan polozaj.

DJURDJEVAK krase beli, kitnjasti cvetovi, prijatnog mirisa. Prava je steta sto se u uredjenju vrtova malo koristi, jer poseduje, kao malo koja cvetnica, osobinu da izuzetno dobro podnosi senku. Moze se saditi sam, ali i veoma uspesno kombinovati.

ATHYRIUM je vrsta paprati. Stvara siroke grmove, pa se sadi na vecoj udaljenosti. Pre sadnje zemljiste se pomesa sa tresetom, kako bi se stvorili prirodni uslovi za rast ove paprati, koja, na kiselom zemljistu, godinama moze ostati na istom mestu.

SADNJA U PUKOTINAMA ZIDA

Neke male sukulente koje rastu priljubljene uz podlogu od prirode se javljaju u stenovitim stanistima. Ovo se odnosi na odredjene vrste iz roda Sedum, ili pak iz roda Crassula. One dobro uspevaju cak i u plitkom zemljistu otvora u zidu. Male biljke dobijene iz semena ili oziljene reznice najlakse je posaditi u pukotine i one se se brzo primaju. Uz pomoc lopatice, izgrebite nesto zemlje iz pukotine.
Dok pridrzavate biljku jednom rukom, pazljivo u otvor postavite biljno korenje. Uz pomoc lopatice popunite pukotinu sa nesto sveze zemlje i pritisnite lagano zemlju oko biljke da biste je pricvrstili. Zalijte rasprsivacem.

PONOVO MALO O BOJAMA



Dominacija dve boje - crvene i zute... Greska koju strogi kriticari najcesce uocavaju u nasim vrtovima, a sa kojima smo mi skloni da se ponosimo, je preterano sarenilo. Ono je pre svega posledica nase "manije" skupljanja svega sto lepo cveta i njegovog postavljanja na trenutno raspolozivo mesto u vrtu ili, u boljem slucaju, uklapanje po visini u stepenastu organizaciju vrta.

Da bi vam pomogli da izbegnete ovu zamku, u koju upadne gotovo svaki novopeceni vrtlar, predocicemo vam neke osnovne principe slaganja boja, i njihove primena na "sarenu" bastu:



Prijatna je kombinacija jedne osnovne boje (plava, zuta, crvena), sa sekundarnom sacinjenom od ostale dve. Naprimer: zuta sa ljubicastom (plava i crvena) ili crvena sa zelenom (zuta i plava) ili plava sa narandzastom (zuta i crvena). Tako je, meni u nasem vrtu, najprijatnija kompozicija od zlatno zute pupavice (Rudbeckija fulgida) sa ljubicastom Salvia officinalis Purpurescens.


Kaleidoskop boja je tesko ostvariti u malom vrtu. Za ostvarivanje toga cilja se obicno predlaze sezonsko smenjivanje jakih kombinacija: (jarko crveno i plavo sa srebrnim i belim u prolece, sa puno roza, sivog i zelenog u leto i konacno narandzasto i crveno u jesen)

Bela boja cveta je kao po nekom pravilu, nazalost, suvise retka u nasim vrtovima, a neophodna je radi organizovanja skladne i atraktivne kompozicije. (Preporucujemo: Campanula lactiflora alba ili Campanula persicifolia alba ili Digitalis purpurea alba ili Lysimachia clethroides/ephemerum ili Centrantus ruber albus ili Phisostegia alba od perena ili atraktivnu jednogodisnju Omphalodes linifolia i to:

• da razdvoji boje koje su sklone mesanju, ili
  
• da snaznim akcentima, ozive deo vrta koji je preopterecen velikim nedovoljno atraktivnim povrsinama.

Dobro iskoriscena bela...

Harmonija bazirana na jednoj primarnoj boji sa sporadicnim akcentima kontrastne boje je najsigurnije resenje za male baste. Oni ambiciozniji mogu da koriste dve boje kao glavne igrace koji imaju samo podrsku od ostalih boja.

Koristenje 4 ili 5 boja u punoj snazi i u istoj kolicini nije recept za siguran uspeh. Ako su glavne boje suvise jake, one koje ih podrzavaju moraju biti smanjene ne samo po obimu nego i po intenzitetu. Ipak, kada su dominantne boje blede, tada pojedinacni bljesak kontrastne boje unosi zivost u sliku. Na primer, ako je bordura bazirana na jednoj primarnoj boji (crvena plava ili zuta) u kombinaciji sa istomm primarnom i nekom dodatnom (ljubicasta, zelena ili narandzasta) treca boja koja se moze slobodno dodati je bleda treca primarna koja nije ukljucena u prethodnim kombinacijama. Sasvim konkretan primer:


Uz grupu biljaka kod kojih dominira plavo i zeleno, ne stavlja se crveno nego ruzicasto. Ili drugi primer: ako su dominantne boje crvena i ljubicasta, svetlo zuta je bolji izbor od zlatne koja se bolje slaze sa plavom i ljubicastom.

Isti princip se primenjuje i na kombinaciju crveno i narandzasto, odnosno zuto i narandzasto, uz koje se bolje slaze svetlo nego zagasito plavo.

I korisno i lepo
VRT NA VODI


Voda bi trebala da bude obavezan element vrta. Njen zubor ili samo mirna povrsina seluju umirujuce, pa ih treba postavljati u blizini mesta za odmor.

Jedini ukras jezeraca I bazena su vodene biljke koje plutaju po povrsini, rastu u vodi ili u blizini, na vlaznom zemljistu. Uzgoj vodenih biljaka veoma je jesnostavan. Dovoljno je jezerce dobro pripremljenom podlogom od zemlje i peska s malo djubriva.

Koren biljke polaze se u iskopanu jamicu I pokriva slojem zemlje I nekoliko centimetara peska, koji nece dozvoliti da se voda zamuti. Voda u kojoj se uzgajaju biljke nebi trebala da sadrzi krecnjak, pa se preporucuje da se bazen puni kisnicom. Povremeno treba dodati tecno mineralno djubrivo. Pred zimu biljke treba da se zastite od niskih temperatura. Najbolje je sve izvaditi iz vode, prekriti slojem treseta I peska I ostaviti na zasticenom mestu.

Izbor vodenih biljaka je veliki. Dele se u vise grupa, zavisno od toga na kakvom stanistu uspevaju I na kojoj dubini se sade.


BELI LOKVANJ (Nymphaea alba L.)
Fam.: Nimphaeaceae Visegodisnja zeljasta biljka sa horizontalnim, debelim rizomom koji lezi u mulju. Rizom se koristi u narodnoj medicini, a negde se pecen ili kuvan jede, jer je bogat skrobom. Listovi i beli cvetovi su plivajuci i veoma krupni.

STIGLO NAM JE PROLECE
April je mesec najobimnijih radova u vrtu. Vlasnici basta znaju da upravo u ovo vreme treba zavrnuti rukave, i krenuti u prekopavanje zemljista.


KADA KOPATI?

Veoma je vazno oceniti pravi trenutak za riljanje baste. Ako je tlo previse suvo posao ce biti veoma naporan i izmorujuci, a rezultata ce biti malo. Ako je, pak, previse vlazno moze doci do kvarenja zemljisne strukture. Zato je najbolje kopati onda kada se zemlja u ruci mrvi.
To se moze jednostavno ustanoviti. Uzme se komad zemlje u saku i stisne. Kada je saka otvori, zemlja u njoj treba da ostane u grudvici, ali ne cvrsto stisnuta. Ukoliko je ostala sasvim kompaktna, znaci da je previse vlazna za kopanje, a ako ne zadrzi oblik grudve, vec se rasipa i trosi i previse je suva.
Ako je zemlja suva treba je dva do tri dana pred prekopavanje zaliti.

JESTE LI NABAVILI KESICE SEMENA RAZNOVRSNOG CVECA?

Vecina ukrasnih biljaka seje se krajem marta i tokom aprila. Ako ste odabrali seme zeljenih biljaka, trebace vam i saksije za njihovo sejanje. Osim semena i saksija neophodna je i kvalitetna zemlja za cvece. U zavisnosti od zahteva pojedinih vrsta cveca (koji su naznaceni na svakoj kesici), zavisi i dubina setve.
Tako, kod onih koje se dublje seju, napravite stapicem rupice u zemlji tako da formiraju redove. Kod onih drugih, koje se seju plice, vazi pravilo da se seme pospe po povrsini zemlje, a onda se blago utisne u nju.

SAKSIJE I ZARDINJERE SA SEMENOM treba drzati na toplom mestu i zalivati kanticom koja na vrhu ima rasprsivac (tus), jer bi prejaki mlaz rasterao seme uz ivicu posude. Takodje, za zalivanje je najbolje koristiti mlaku vodu. Na spoljni deo zardinjere ili saksije mozete zalepiti kesicu (sa datumom setve) iz koje je uzeto seme za tu posudu. Tako cete znati sta ste gde posejali. Ovo vazi za one ljubitelje cveca koji seju veci broj biljaka.
PRESADJIVANJE CVECA ovako posejanog vrsi se kad se ono dobro razvije, tj. kada se na mladicama pojave 1-2 para pravih listova.
Otpornije cvece, kao sto je lijander, aspidistra i drugo, ako je iscrpelo sve hranjive sastojke iz zemlje, treba presaditi i pazljivo zalivati. Tek kada se temperatura ustali preko 10 stepeni C mozemo ga polako iznositi napolje. Ovo vazi za sve biljke. Vecina tropskih biljaka ce dobiti tamniju boju na niskim temperaturama. Zato, oprezno!
Muskatle, mindjusice (fuksije) treba takodje, presaditi i dobro orezati.
Zemlju i zardinjere za balkone treba unapred pripremiti, a ne tek posto se nabavi rasad.
Zalivanje se vrsi samo ujutru, jer su noci jos uvek hladne.

PRESADJIVANJE KRAJEM FEBRUARA

Ukoliko zelite da presadite svoju novogodisnju jelu ili jelku, vreme je da iskopate rupu, ako to vec niste ucinili. Rupa mora da bude nesto vecih dimenzija od busena. Iskopajte je cim se zemlja odmrzne toliko da moze da se kopa. Pozeljno je da rupa ostane tako otvorena izvesno vreme (najbolje je da se rupa iskopa ujesen pre mrazeva kako bi preko zime zemlja u rupi izmrzla i na taj nacin postala rastresitija i omogucila da se korenov sistem lakse adaptira na nove zivotne uslove). Kada vremenske prilike to dozvole, krajem februara, moze se pribeci presadjivanju, ili sadnji novih sadnica. Uz dodatak pregorelog stajskog djubriva oko busena i vodeci racuna da dubina sadnje bude do mesta do koga je sadnica i sama bila pre toga zasadjena i vodeci racuna da severna strana stabla u rasadniku bude okrenuta ka severnoj strani i u dvoristu.

Pored sadnje sadnica, sada je i vreme za sadnju ukrasnog siblja. Za sadnju siblja nije potrebno rupu unapred kopati. Neposredno pre sadnje rupu iskopamo, a samu sadnicu orezemo tako sto cemo korenov sistem malo skratiti, a nadzemni samo za dve trecine duzine grana. Pozeljno je dodati nesto pregorelog stajnjaka oko busena pre sadnje. Orezivanje nadzemnih delova uradicemo kada budemo sigurni da nece vise biti dana i noci sa mrazom. Staro drvece i siblje mozemo ocistiti od starih i suvih grana, ako je to potrebno.
Da podsetimo one koje zele da svoj vrt urede na neki dugi nacin ili da ga preurede, a sami to ne umeju, mogu potraziti savet od strucnjaka za tu oblast - dipl. inzenjera pejzazne arhitikture ili, kako se nekada govorilo, hortikulture. Oni ce vam svojim strucnim znanjem izradom dendroloskog projekta i savetima pomoci da na najbolji nacin dodjete do pravog resenja. Sada je i vreme. Pretpostavljamo da ce vam to vremenski uslovi i dozvoliti, da se malo posvetite i travnjaku. Verujemo da ste ga pre nastupanja zime i snegova pokosili i ocistili od suvog lisca, grana i ostalog otpada koji se zatekao na travnjaku. Mozemo ga ponovo izgrabuljati i ocistiti, a zatim prihraniti organskim ili mineralnim djubrivom. Dalja nega travnjaka sastoji se od redovnog kosenja i zalivanja. Naravno, ukoliko je zemlja posna, moguce je i jos neko prihranjivanje u toku vegetacije.
Zivu ogradu treba okopati i nisko orezati kako bi dolaskom toplijih dana i noci mogla da snazno i bujno pocne da raste. Moze joj se dodati i malo pregorelog stajskog ili mineralnog djubriva, ako je zemlja posna.
U ovom mesecu sade se i lukovice gloksinije i to tako da vrh lukovice viri iznad zemlje. Mesto gde ce ona biti posadjena mora biti zasticeno od direktnog sunca. Ukoliko se kod gloksinije ne pojave pupoljci, a listovi su se vec razvili, potrebno je otkinuti joj jedan list cime cemo pospesiti raznoj pupoljaka i cvetanje. Sada je i vreme za sadnju begonija i dragoljuba.

Od oko 1.000 vrsta begonija koje se dele u dve velike grupe koje uzgajamo: 1) one sa lepim dekorativnim listom i 2) one sa cvetom mozemo odabrati nekoliko vrsta koje se mogu kod nas naci. Vas prodavac ce vam reci koja je begonija za sadnju u basti, a koja nije. Muskatle trba skratiti na tri do pet okaca, a tri izdanka bice savim dovoljna za dobru i gustu biljku. Iz saksije mogu se presaditi u zemlju uz dodatak komposta i peska i prethodnog skracivanja korenovog sistema na pola. Muskatla je ljubitelj svetlog i suncanog mesta.

Bašta kao melem

Uvek treba da imate na umu da je vrt površina koja neposredno okružuje kuću i na osnovu koje se stvara utisak o domu u kome živite. Takođe, pogled iz kuće na spoljni svet je pre svega pogled na vrt. Lični stil u vrtu može se izraziti u njegovoj celini, ali i mnogim detaljima. Još nešto: da bi bio lep, vrt ne mora da bude veliki.

Vrt se stvara godinama, a za njegov konačan izgled, uz nešto novca, potrebno je i mnogo pažnje i ljubavi. Kao što se pažnja posvećuje uređenju unutrašnjeg životnog prostora, tako bi trebalo da se posveti i uređivanju vrta. Svakako, valja se posavetovati sa stručnjakom. Ipak, treba znati da onaj ko ima vrt uvek ima posla u njemu.

Za kreiranje vrta potrebno je planiranje, čime se izbegava popravljanje i prepravljanje urađenog ili kamufliranje grešaka cvećem. Pre započinjanja ikakvog rada, treba prepoznati vrstu tla, klimu i podneblje, kao i karakteristike tipične autohtone vegetacije. Važno je znati i kako će izgledati objekat uz koji će da nikne vrt. Pored stručne pomoći, potreban vam je osnovni pribor, kao što su rukavice, makaze za orezivanje, zemlja, đubrivo, seme, sadnice, posude za cveće, crevo za vodu, pribor za uređivanje vrta, hemijska sredstva za zaštitu biljaka i tako dalje.

Da baštovanstvo ublažava sve vrste napetosti, negativne emocije poput straha, ljutnje, tuge i nezadovoljstva prvi je uočio američki psihijatar Bendžamin Ras. Danas je priznato kao delotvorna terapija. Zahvaljujući svojim bojama, oblicima i mirisima, cvetna bašta podstiče unutrašnji mir i ravnotežu, ali i aktivira skrivene potencijale, podstiče kreativnost i motiviše. Sejanjem, sađenjem, posmatranjem rasta, cvetanja i obnavljanja prirode čovek dobija volju za rad na sebi i širenje vlastitih potencijala, pa tako postaje zadovoljniji.

Bašta i vrt nisu samo melem za dušu. Boravak na otvorenom, uz kretanje i fizičku aktivnost melem je i za telo, jer relaksira i jača muskulaturu, normalizuje rad krvotoka i srca, a boravkom na otvorenom podstiče i proizvodnju vitamina D, odgovornog za čvrstoću i zdravlje kostiju. Između ostalog, dokazano je da zelenilo uklanja ili donekle ublažava glavobolju, kijavicu i nadraženu kožu, a pomaže i deci koja pate od poremećaja pažnje.