Žen-šen, tj. mandragora, tj. arlauna

Izgleda da je već i sama priroda htela da svrati pažnju čoveka na ovu čudotvornu biljku dajući njenom korenu oblik koji podseća na ljudsko telo. Otuda mu i naziv "žen-šen", što na kineskom znači "čovek-koren".
Na istoku ga, međutim, često nazivaju i "korenom života". Još pre 5000 godina tibetanski kaluđeri znali su da lekovit sok žen-šena može da digne na noge na smrt bolesnog, da povrati snagu umornom hodočasniku, produži život starcu. U drevnim priručnicima mogu se naći recepti za lek koji kažu, leči sve staračke bolesti, pomaže da se vrati mladost i duši i telu.
Žen-šen je oduvek vredeo koliko i čisto zlato, gram za gram. Verovatno i zato što je veoma redak. Uz to, vrlo ga je teško naći jer kao da se namerno krije od čovekovih očiju, duboko u gustim tajgama, a mogu ga pronaći, kaže legenda, samo oni najdostojniji. Tragači za žen-šenom su usamljenici koji kreću na svoja lutanja u avgustu i septembru jer se tada pojavljuje i jedan jedini orijentir: na žbunu biljke sazrevaju purpurnocrvene bobice. Srećnim se smatra onaj usamljeni jahač koji supe da sakupi tri-četiri korena.
Koren raste polako, dobijajući za godinu dana svega nekoliko grama u težini, a iskopava se tek od 7-8 godine, mada je bolje pričekati od 10. do 15. rođendana jer, što je žen-šen stariji, to je lekovitiji. Pri tom, što nije nevažno, njegova težina tada više nije 25-30 već se približava masi od 300 grama. Pronađeni su i primerci od 400-600 grama.
U drevnoj istočnjačkoj medicini moć žen-šena malo je i preuveličana. Ali, samo malo. Moderna istraživanja pokazala su da ekstrakt iz korena neosporno poseduje čitav niz dragocenih svojstava: povećava umnu i fizičku sposobnost čoveka, ublažava stanje stresa, diže nizak krvni pritisak, pojačava otpornost organizma na infektivne bolesti. Ipak, pošto je veoma jak stimulans, žen-šen je u pojedinim slučajevima i opasan, jer može da "podstakne" svaki proces zapalenja, ubrza rast tumora, iskomplikuje čir na želucu, dovede do krize kod onih koji pate od visokog pritiska itd.
U Rusiji, žen-šen se nalazi u Crvenoj knjizi ugroženih biljaka ove zemlje. Zbog toga se na nekoliko eksperimentalnih plantaža gaji "pitomi" žen-šen i to ne samo na Dalekom Istoku koji je njegova prirodna sredina, već i u Sibiru, blizu Moskve, na planinama Kavkaza, kao i u Ukrajini. Kultivisani koren u različitim stadijumima sazrevanja krupniji je od divljeg i može da se "bere" već u četvrtoj godini.
Međutim, nije ni malo jednostavno gajiti koren života, posao je veoma složen, zahteva mnogo rada, a i dosta košta. Početkom šezdesetih godina Institut za fizilogiju biljaka Akademije nauka SSSR prvi je uspeo da genetičkim inženjeringom dobije kulturu ćelije žen-šena koja je u stanju da raste i vrlo dobro uvećava masu u posebnim hranljivim sredinama. Razrađena je i tehnologija industrijske proizvodnje ove biomase. Zahvaljujući ubrzanom deljenju ćelija njena se početna količina za 40-45 dana povećava 15-20 puta. Kad je analizirana ova biomasa žen-šena, pokazalo se da u jednom njenom gramu ima 36 takozvanih uslovnih jedinica lekovitog delovanja dok gram preparata dobijen iz prirodnog korena ima 67 jedinica.
Kad masa sazri, suši se i melje u prašak, a zatim se posebnom metodom iz nje izvlači ekstrakt i biološki aktivne materije koje se koriste ne samo u medicini već i u kozmetici. Naročito za pravljenje hranljivih krema i lekovitih šampona.