Kaktusi i sukulenti

UNESITE KAKTUSE U KUCU

Svojom egzoticnoscu pronasli su svoje mesto kod ljubitelja cveca. Postoje cak i udruzenja njihovih ljubitelja. Za pocetnike u njihovom gajenju problemi nastaju sa dolaskom hladnih dana.

Vec pocetkom oktobra unosimo ih u zatvorene prostore. Sa zalivanjem prestajemo nesto ranije, kako bi kod unosenja bili suvi. Prezimljuju na temperaturi 10 *C. Pre smestanja u hladnu prostoriju nekoliko dana ih zadrzimo u toplijoj, kako bi se supstrat osusio. Osetljive i kalemljene kaktuse cuvamo u praznom akvarijumu, gde cemo im lakse sacuvati vlagu u vazduhu, a i temperatura ce biti veca.
Manje kaktuse kojima je potrebno mirovanje mozemo smestiti u prostor izmedju duplih prozora. odatle cemo ih smestiti i van saksije. Izvadimo ih iz zemlje i skratimo koren. Drzimo ih na toplijem mestu dok rez ne zaraste. Zatim ih umotamo u novine ili stare krpe i odlozimo na mirovanje. Kod umotavanja pazite da ne ostetite koren!
Za prezimljavanje se mogu iskoristiti podrumi i potkrovlja. podrum mora biti ociscen i sveze okrecen i u njemu se ne sme cuvati krompir ili slicno povrce, zbog gljivicnih infekcija. Odlozene kaktuse je potrebno pregledati jednom nedeljno. Ako primetimo da neki truli, isecemo ispod bolesnog dela, sasusimo rez na toplijem mestu i kalemimo.
Kaktusima koji zimi zahtevaju visu temperaturu treba obezbediti dovoljno svetla da se ne deformisu.




ZIVE SKULPTURE




Od cega zavisi hoce li kaktusi cvetati ili ne?
Tajna je u zalivanju i njihovom zimskom odmoru. Tokom zime, tacnije od kraja oktobra do kraja marta kaktuse treba drzati na hladnom i suvom mestu, zasticenom od mraza, gde temperatura ne prelazi 10*C. Osim toga, u ovom periodu treba se uzdrzati od zalivanja, jer ce samo tako vecina kaktusa stvoriti pupove i vec pocetkom proleca krenuti sa cvetanjem. Ako se, pak, oni cuvaju na toplom mestu, u sobi sa centralnim grejanjem na primer, neophodno ih je zalivati i u ovom periodu, ali onda sigurno nece cvetati.


JAO, PRESADJIVANJE

Kada je rec o kaktusima, pitanje njihovog presadjivanja je uvek problematicno. Sta sa bodljama? Kako zahvatiti biljku? Cime je drzati?
Da biste se zastitili od uboda neprijatnih bodlji, koje, iako mnogi misle suprotno, nisu otrovne ali mogu da iritiraju kozu, posluzite se trikom.
Obuhvatite duzom tkaninom (salom, na primer) kaktus neposredno iznad prethodno nakvasene zemlje. Krajeve tkanine dobro stegnite, uvrcuci ih. Zatim kaktus izvucite iz saksije i presadite u novu, za 2-3cm vecu posudu.
Nakon presadjivanja kaktus ne treba zalivati najmanje dve nedelje! Sa zalivanjem treba poceti tek kada se primeti da biljka pocinje da raste.




BOZICNI KAKTUS

Cveta u decenbru i januaru. U toku godine po dve faze mirovanja i rasta.
Cvetovi kao za izlozbu: ruzicasti, crveni, narandzasti ili zuti.
Bozicni kaktus poreklom je iz Brazila i u tropskim sumama raste kao parazit u krosnjama drveca. Kod nas je poznata saksijska biljka koja je zimi u kuci, a leti na terasi. Ubraja se u jedan od najlepsih clankovitih kaktusa. Boja cveta je razlicita ruzicasta, crvena, narandzasta i zuta. Razmnozava se lako, reznicom: clanak uvrtanjem se otkine i zasadi u saksiju sa plodnom zemljom. nakon mesec dana reznica ce pustiti koren.
Da bi ova omiljena biljka cvetala na vreme, mora se voditi racuna o smeni mirovanja i rasta, koje se po dva puta ponavljaju tokom godinu dana. U fazi mirovanja, zalivanje je svedeno na najmanju meru, tek toliko da se biljka ne osusi. U fazi rasta, biljku redovno zalivamo i prihranjujemo, kao i ostale u sobi ili na terasi. Bozicnom kaktusu, u ovo vreme, pogoduje svetlo mesto, dalje od izvora toplote i tenperature oko 15 C. Zaliva se redovno, ali ne suvise. Saksiju ne premestati, jer bozicni kaktus voli stalno mesto.
Cveta u decenbru i januaru oko bozicnih i novogodisnjih praznika, pa otkud i ime, a poznat je kao i bozicnjak. Posle cvetanja, u februaru, zalivanje se svodi na najmanju meru, jer nastupa mirovanje: posle obilnog cvetanja treba joj odmor.

Pocetkom proleca, saksija sa bozicnim kaktusom iznosimo na terasu i to na senovito mesto. Presadjujemo biljku ako je saksija mala i pocinjemo sa zalivanjem, jer pocinje faza rasta koja traje do jula. potom sledi faza mirovanja, do septembra, kada je zalivanje opet znatno smanjeno. Od septembra povecavamo kolicinu vode za zalivanje. Narocito je pogodna kisnica, a dobro je i prehranjivanje u tecnom rastvoru. Skracenjem duzine dana biljku unosimo u sobu, najbolje pocetkom oktobra i nastavljamo sa negom. U ovoj fazi formiraju se cvetni pupoljci.
Ako vam biljke boluju proverite da li imaju dovoljno svetla.




razmnozavanje KAKTUSA

BODLJIKAVI LEPOTANI U "KUCNOJ RADINOSTI"
Za kaktuse se nije znalo pre otkrica Amerike, a danas ih ima sirom celog sveta u raznim, pa i cudnovatim oblicima. Neki lice na klipove, korale, zmijice, sundjere, jezeve... To ih i cini omiljenim sobnim biljkama.

Za gajenje kaktusa najvazniji uslov je odgovarajuca zemlja. Najbolja kombinacija je 2/5 komposta, 2/5 recnog peska i 1/5 krecnjacke prasine ili usitnjenog starog maltera u koju se moze dodati malo praha od drvenog uglja koji sprecava stvaranje budji. Na dno saksije stavlja se sloj sljunka.

Razmnozavaju se semenom, reznicama, izdancima i kalemljenjem.

Seme se seje u supstrat koji se sastoji od tri dela recnog peska i jednog dela lisnjace. Supstrat pre setve navlazite. Seme ovlas sabijte, pokrijte staklom i drzite na temperaturi od 25 - 30* C. Kada nikne, staklo se skida, a posle oko tri meseca, mlade biljcice mogu da se sade u male saksije.
Razmnozavanje reznicama obavlja se u prolece i rano leto. Ostrim nozem odsecite reznicu, u ovom slucaju to je clanak ili izbojak, a ukoliko odsecate deo, rez pospite prasinom drvenog uglja da ne bi doslo do truljenja i ostavite reznicu do nedelju dana da se malo prosusi. Zatim je posadite u vlazan pesak ili mesavinu peska i zemlje. Kada se ozile, presadite ih u male saksije.

Presadjivanje kaktusa je na oko tri godine i to u rano prolece, pre pocetka vegetacije. Posle presadjivanja, dva do pet dana, drzite ih u senci i nemojte zalivati.

Najpoznatiji i najomiljeniji rodovi su:


Echinopsis - ima rebrasto stablo i cvetove koji se otvaraju nocu i traju do polovine iduceg dana.
Epiphyllum - poznat kao "svekrvin jezik". Ima duge, mesnate listove. Cvetovi su krupni i trubicasti.
Cereus - vrste ovog roda glavna su odlika zanimljivih pejzaza Meksika, Perua, Cilea...Stablo dostize visinu i do 20 m, a tezinu od nekoliko tona.
Mamillaria - ima loptasto ili cilindricno stablo koje je obraslo bradavicama i bodljama.
Opuntia - mnoge vrste ovog roda odomacile su se u Sredozemlju.
Echinocactus - ima zdepasto, loptasto stblo.
Echinocereus - zbunastog je oblika.
Selenicereus - ima dugo savitljivo stablo.
Phyllocactus - lisnati kaktus, razlikuje se od pustinjskog.

Sigurno ste se mnogo puta pitali šta ce biti sa vašim biljcicama kad odete na letovanje i ko ce da ih pazi i zaliva dok vi niste tu? Sigurno vam je više neprijatno da molite komšiju da brine o vašim egzoticnim primercima koji traže stalno zalivanje. Medutim, ako uzgajate kaktuse, tih briga necete imati. Oni ce sasvim lepo brinuti sami o sebi 2-3 nedelje dok se vi ne vratite, jer su prilagodeni na duge periode suše i sunca, baš kao i vi. Takode, postoji predrasuda da kaktusi cvetaju svakih sedam godina, ali istina je da oni, kada jednom dodu u fazu cvetanja, nastavljaju da cvetaju svake godine, a neke vrste i dva puta godišnje, ako su pravilno uzgajane. Neki kaktusi cvetaju vec druge godine po sadenju, a pojedini, ali retki primerci, iste godine.



Bicete oduševljeni divnim cvetovima koji se mogu pojaviti i u kasnu zimu. Aloe i druge južnoafricke mesnate vrste cvetaju baš tad.

Više o kaktusima
Nije na odmet znati odakle dolaze biljke koje želimo da gajimo i kakvo je njihovo prirodno okruženje, jer cemo im tako pružiti najbolju i adekvatnu negu. Svi kaktusi dolaze iz tzv. Novog sveta (Severne i Južne Amerike). Kaktusi ne rastu u pustinjama, kako se to obicno misli (ništa ne raste u pustinji!), vec u veoma suvim polu-pustinjama. Na nekim staništima kaktusa kiša ne pada po nekoliko godina, ali je zato zemljište obicno bogato mineralima. Pojedine vrste ovih biljaka možemo naci i u mediteranskoj zoni, ali to nisu autohtone vrste, vec vrste koje je covek prilagodio tom regionu.

Mesnate biljke, s druge strane, rastu u skorosvim krajevima sveta, osim na Arktiku i Antarktiku. Najbogatiji ovom vrstom su predeli Madagaskara i Južne Afrike, ali prilican broj ove vrste biljaka raste i u Severnoj i Južnoj Americi.



Gajenje
Vecina kaktusa i mesnatih biljaka raste iz semena ili presadivanjem. Ono što je važno jeste da kao podlogu koristite svež kompost (nikako onaj ispošceni, koji je stajao mesecima) pomešan sa šljunkom, u razmeri 3/1, i izbegavajte pesak. Druga važna stvar je saksija koja mora biti adekvatne velicine, nikada mnogo veca. Utapkajte blago kompost oko korena ali ne pritiskajte - biljka ce se sama slegnuti kad se bude zalivala. Kaktus je dovoljno presadivati jednom godišnje, u rano prolece, i to u malo vecu saksiju. Posle presadivanja kaktuse nije potrebno obilno zalivati - dovoljno je jednom u 7 ili 14 dana kada je toplo, ali ako je hladno i vlažno vreme, biljku nije potrebno zalivati. Najbolje je dolivati vodu ujutru, da biljka ima vremena da se «prosuši» do uvece i samo onoliko koliko sama upije. Samo pojedine vrste kaktusa rastu zimi, te njih ne treba zalivati od sredine septembra do kraja marta. U svakom slucaju, ako ste u nedoumici, potražite savet strucnjaka.

Kaktusi su u principu otporne biljke i mogu jako dugo da izdrže bez vode, ali ako želite da im pružite kompletnu negu, 3-4 meseca posle presadivanja, dok su u fazi rasta, dodajte im malo prehrane posle zalivanja.

Pošto rastu u suvim i suncanim predelima, i vašim kaktusima u stanu bice potrebno dosta svetla, pa je najbolje staviti ih pored prozora. Ako ne možete da im obezbedite puno toplog vazduha, obavezno ih sacuvajte od hladnoce i vlage.
Na srecu, vrlo je malo bolesti koje napadaju kaktuse, ali da bi se uspešno razvijali, ovim biljakam je potrebna stalno cišcenje i ventilacija, narocito za vreme toplih dana.

Sukulentne biljke zajedno sa familijom kaktusa, imaju visoko specijalizovanu anatomsku gradju koja im omogucava da prezive duzu susu. Sve ove biljke mogu da skladiste vlagu u mesnatom tkivu svojih stabala, korenja, ili listova i mnoge od njih imaju karakteristican oblik radi smanjenja gubitka vode i podnosenja surovih uslova stanista. One takodje mogu da prekinu aktivni rast i predju u stadijum mirovanja pri nepovoljnim uslovima sredine. Njihov bizarni izgled odrazava jedinstven evolutivni razvoj, u kome su oblik biljke, funkcija biljke i mogucnost opstanka, nerazmrsivo spojeni. Skoro svi kaktusi i neke sukulente imaju bodlje koje predstavljaju izmenjene listove. Iako bodlje omogucavaju odbranu od predatora, glavna uloga im je da kondenzuju vlagu tako da voda kaplje na tle iznad biljnog korenja. Bodlje koje su vunaste i lice na kosu, takodje pomazu da se biljke zastite od hladnoce ili prejakog sunca.

Nasuprot popularnom verovanju, sukulente i kaktusi ne naseljavaju samo siromasne pustinje. Opseg njihovih stanista je sirok, od snegom pokrivenih alpskih padina i susnih ravnica Kolorada do vlaznih dzungli u amazonskom basenu. One uspevaju u uslovima koji cesto deluju kao nepodesni za zivot. Ipak, uspeh ovih biljaka delimicno je uslovljen nedostatkom biljnog sveta dovoljno otpornog da se sa njima uhvati u kostac u borbi za opstanak.

Retka kisa moze da podstakne dramatican i iznanadan period rasta, kad svaka sukulenta brzo cveta i donosi seme pre vracanja u poludormantno stanje.

Isprva su kaktusi rasli samo na americkim kontinentima. Sukulente su od prirode rasle u mnogim regionima od Severne Evrope do Dalekog Istoka, iako ih je vecina bila koncentrisana u Juznoj i Istocnoj Africi. Istrazivanja i trgovina tokom cetiri prethodna veka, kao i prirodno sirenje, omogucili su kaktusima i sukulentama da se nastane u novim stanistima sirom sveta. U kasnom XV veku, trka za pronalazenjem novih morskih puteva do Indije i njenog bogatstva, podstaklo je talas evropskih istrazivanja i time vodilo otkricu novih biljaka. Smatra se da je Kristofer Kolumbo prvi doneo kaktuse u Evropu. Pronasao je cudnovate biljke bez lisca na Zapadnoindijskim ostrvima i pokazao ih spanskoj kraljici Izabeli. Kaktusi su bili dobro poznati cvilizaciji Inka u Peruu, Asteka u Meksiku, kao i severnoamerickim Indijancima. Ove biljke su kao deo njihovog svakodnevnog okruzenja koriscene u religioznim obredima ali su im davane i najraznovrsnije prakticne namene.

Malo je biljaka koje deluju neukusnije od kaktusa i sukulenata, pa nije jednostavno shvatiti da se mnoge vrste kuvaju i jedu kao povrce, dok druge daju socne plodove. Najpoznatiji su plodovi od Opuntia ficus-indica; zuti, beli ili crveni plodovi se nasiroko prodaju na meksickim pijacama i mogu se naci u Australiji i u mnogim mediteranskim zemljama. Na visoravnima Bolivije, kaktus Neowerdermannia vorwerkii se kuva i jede na isti nacin kao i krompir. Od nekih kaktusa i sukulenata se cak mogu praviti slatkisi: gorko slatki mesnati delovi od Ferocactus wislizeni se kandiraju u rastvoru secera.

S pocetka dvadesteg veka, mesnati gomolj od Testudinaria elephantipes je koriscen kao izvor kortizona, agensa koji deluje protiv upala. Mnoge vrste Testudinaria se i danas koriste u proizvodnji kontraceptivnih pilula. Majusna vrsta kaktusa Lophophora williamsii, poznata kao pejote, smatrana je vrednom u proslosti zbog upotrebe u lecenju bolesti poput reumatizma i astme. Asteci su verovali da ova "sveta pecurka" ima misticne moci posto ima halucinogena dejstva. Iako je i danas koriste neki severnoamericki Indijanci tokom svojih religioznih ceremonija, posedovanje ovog kaktusa nezakonito je u mnogim drzavama.

Kaktusi i sukulente imaju druge neobicne namene. Primera radi, kaktus Oreocereus celsianus, koji od prirode raste u Argentini i Boliviji ima fine, meke bodlje koje podsecaju na kosu. One se sakupljaju i koriste poput perja za punjenje jastuka i pokrivaca. U Namibiji zbog zapaljivog sloja kojim je prevucen Sarcocaulon burmannii, mala zbunasta sukulenta dobila je nadimak "busmanova sveca" posto citava biljka moze da se zapali i koristi kao baklja. Verovatno najstarija tradicija gajenja kaktusa za posebne namene datira iz perioda postojanja civilizacije Asteka; ona je cvetala od XIV do XVI veka. Vrstu Opuntia coccenillifera gajili su Asteci kao biljku domacina za jednu vrstu stitastih insekata (Dactylopius coccus). Mnogobrojne zenke ovih insekata su gnjecene da bi se dobila intenzivna purpurna boja koja je koriscena za bojenje kraljevskih i svecanih odora. Od muzjaka stitastih insekata dobijala se blistavo crvena boja. Kada su Spanci stigli u Meksiko u XVI veku, osnovali su sopstvene plantaze kaktusa i proizvedenu boju slali su u Spaniju. Danas, boja koja se dobija od stitastih insekata ekstenzivno se proizvodi u Juznoj Americi i koristi za karmine i kao organska boja za hranu.

Bodljikava cvetna čuda




Raznovrsni su, laki za održavanje i egzotični. Ovako glasi kratak opis kaktusa. Ovi bodljikavi gosti unose posebnu atmosferu u vaš dom. Pri tome su laki za održavanje i pojavljuju se u širokom obimu varijacija - od patuljastih do fascinirajuće velikih.

Da nije bilo Kolumbove radoznalosti, danas ne bismo znali šta se krije preko "velike vode", pa tako ne bismo znali ni za kaktuse. Poreklom su iz suptropske Amerike; prilagođeni su suši svojim mesnatim stabljikama punim vode i malim brojem listova prepunim bodlji. U svojim kupolikim i stubolikim telima skladište vodu. Tako ove biljke mogu da opstanu na svojim matičnim staništima - suvim i vrelim pustinjama i stenovitim regijama Severne i Južne Amerike. Umesto listova imaju bodlje koje ne sadrže vodu, a štite od sunca i od raznih biljojeda. Previše vode i premalo svetlosti najveći su neprijatelji biljkama koje u sebi skladište vodu. Recept za uspeh u negovanju ovih biljaka je: držati ih na veoma svetlom ili sunčanom mestu i zalivati retko i pomalo.

Kaktusi unose egzotiku u svaku baštu zahvaljujući svojim oblicima, cvetovima i bojama. Sve bi bilo idealno kada se na jesen ne bi morali unositi u kuću. Međutim, i za to postoji rešenje, a to su kaktusi otporni na zimu. Mnoge vrste kaktusa koje potiču iz Severne Amerike dobro podnose i naše temperature tokom zimskog perioda. Ako nemate baštu, i oni minijaturni, u saksijama, mogu ljupko izgledati, tako da i u svojoj sobi možete imati delić fascinantnog sveta kaktusa. Ima ih svih veličina, oblika, boja i mirisa. Veliki stuboliki kaktusi svojom monumentalnom visinom podsećaju na prave skulpture. Oni najređi, i za kolekcionare najvredniji, najmanje podsećaju na klasičan kaktus. Cvetovi su prava eksplozija boja: od belih i svetloružičastih do tamnocrvenih.

Uz ove bodljikave lepotice zaista možete da doživite atmosferu meksičke pustinje bez putovanja u tu daleku zemlju.





Bilo da su mali ili veliki, kaktusi su uvek lepi, lako se održavaju, a teško im je odoleti
Cveće za sušu
Skromni kaktusi će vam oprostiti čak i ako ih mesecima ne pogledate. Dokaz? Jedan Cereus je u laboratoriji za šest meseci izgubio samo trećinu zapremine, iako nije dobio ni kap vode. Ćelijsko tkivo kaktusa sačinjeno od 90 odsto vode i zato je za njih često zalivanje neprijatelj broj jedan. Izuzetak su jedino kaktusi-orhideje, epifite koje naseljavaju tople i vlažne tropske šume. Što se tiče pustinjskih vrsta, izbor u pogledu veličine i oblika je neograničen: loptasti kaktusi svih dimenzija, pa trakasti, pa grmovi sa „reketima”... Većina kaktusa je obrasla bodljama koje ih štite od životinja, ali ima i vrsta koje imaju zaštitni „vunasti” omotač. Pošto se odlično snalaze i bez naše pomoći, ove biljke su idealne za gradove kojima ozbiljno preti nestašica vode, a omogućavaju nam da odemo na odmor kad poželimo. Da bi bili u formi, dodajte malo đubriva za kaktuse (bogatog kalijumom i fosforom) u vodu za zalivanje od aprila do avgusta.

Cvetanje kaktusa, koje deluje spektakularno, izuzetno kratko traje - najviše osam dana. Noćne vrste cvetaju noću - dnevne danju. Ove druge cvetaju mnogo raskošnije i imaju svilenkaste cvetove. Među vrstama koje cvetaju uveče, posebno je zanimljiv Selenicereus (kraljica noći), omiljeni kaktus Marije Antoanete. Kao i većina njegovih „noćnih” rođaka, i on ima veoma prijatan i intenzivan miris.

Mali primerci cvetajućih kaktusa nisu skupi, ali izbegavajte biljke u koje su zabodeni suvi cvetići. Naoružajte se strpljenjem - znajte da kaktusu treba mnogo više vremena da procveta nego ruži ili muškatlama. Mlada biljka cveta samo kod polovine vrsta, i to pod uslovom da je prezimila na hladnom i mračnom mestu, zaštićena od mraza, i da nije zalivana.

Ako se opredelite za varijantu „mnoštvo kaktusa u velikoj dekorativnoj saksiji”, svaki zalivajte posebno - više će im prijati. U velikim saksijama držite samo velike biljke, pošto u prevelikoj posudi korenje ne može pravilno da se razvija. Obavezno pustite da se zemlja isuši između dva zalivanja i zaštitite ruke rukavicama dok se bavite svojim bodljikavim ljubimcima.

Pedalj za deset godina
1 Cereus hildmannianus ili Cereus peruvianus liči na skulpturu i treba mu puno direktnog sunčevog svetla.

2 Svekrvino jastuče (Echinocactus nocactus grusonii) traži strpljive vlasnike jer poraste samo 15 cm u prečniku za deset godina (120 cm za 250 godina). Na cvetanje se čeka 40 godina, ali i kad je mali, lepo izgleda.

3 Rodu Opuntia pripada 220 vrsta sa oštrim sitnim bodljama. Jedna od njih, Opuntia microdasys, može da podnese temperaturu od četiri stepena ispod nule.

KAKTUSI EGZOTICNO VOCE

Verovatno cete se iznenaditi, ali neki od kaktusa, kojih se u stanovima "treba kloniti zbog bodlji", u svojim prirodnim stanistima gaje se u vrtovima i plantazama, a njihovi plodovi koriste se kao ukusno, aromaticno voce.


PITAHAJA
Acanthocereus tetragonus

Poreklom iz toplih i suvih predela americkog kontinenta. Visina mu je u prirodi oko 3m, sa granama koje se povijaju prema zemlji. Cvetovi su atraktivni i otvaraju se nocu. Plodovi su krupni, jestivi, slatki, crvenog mesa. koriste se i kao diuretik.





BUCITO
Mammillaria mammillaris

Visine je 15-30cm i ne grana se. Poreklom je iz toplih i suvih predela Amerike. Cvetovi su sitni, rasporedjeni kruzno, u jednom redu. Plodovi su spolja purpurno-ljubicasti, slatki, belog mesa, lekoviti.




DATO
Stenocereus grieseus

Veoma rasprostranjen u toplim, bezvodnim predelima obe Amerike. Raste do visine od 15m. Cvetovi su crveni, krupni i veoma lepi. Plodovi su crveni, srednje krupni, sa bodljama koje zrenjem opadaju. Jestiv je i sladak, belog ili crvenog mesa.




PITAJON
Cerus hexagonus

Ima ga u toplim, susnim predelima Amerike. Visine je do 15m, uspravnog rasta, razgranat. Cvetovi su krupni, atraktivni i otvaraju se samo nocu. Plodovi su purpurno-ljubicasti, slatki, belog mesa, lekoviti.




TUNA
Opunta ficus-indica

Poreklom je sa Mediterana. Visok 3-5m, sastoji se od mnogobrojnih grana koje podsecaju na listove. Cvetovi rastu po ivici najmladjih grana. Plodovi ovalni, zelenkasti. Meso je slatko i aromaticno, narandzaste boje. Raste i na nasoj obali.

KAKTUS KOJI SE JEDE
KORISNA ZABICA

Poznata i kao opuncija, indijska smokva, gospina pogaca, svekrvin jezik, zabica nam leti za rucak nudi svoje cvetove, s jeseni zrele plodove, a mesnato stablo tokom cele godine.

Ova 'bodljikava lepotica" pristigla je u mediteranski deo Evrope u XVI veku iz Meksika, gde se vec tada uzgajala za ishranu. Odomacila se i kod nas, na Mediteranu i slobodno upeva na osuncanim kamenjarima, a u unutrasnjosti je ljubitelji kaktusa neguju u saksijama.

Zabica spada u grmolike kaktuse. Clancii stabljike su joj elipticni, pljosnati i mesnati, cesto veliki i do pola metra. Ruzicasti ili zuckasti krupni cvetovi s brojnim laticama razvijaju se po gornjem rubu ogranaka od maja do jula. U jesen sazrevaju kao jaje veliki, socni, crveni, zuti ili ljubicasti plodovi, koji su, kao i cela biljka, obrasli cupercima bodljikavih dlaka.
U narodnoj mediicini upotrebljavaju se svi delovi biljke - plod, cvet, stablo i koren. Sok iz stabljike, u kome ima najvise vode, a zatim secera, belancevina, sluzi, vitamina C i organskih kiselina, izvrstan je oblog za omeksavanje i sazrevanje cireva, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluzokoze. Od oveog soka prave se kozmeticke maske za vlazenje lica.
Cela biljka je delotvorna protiv bolova u stomaku, u obliku desetoprocentnog caja. Cvetovi se posebno koriste protiiv kolitisa i nadrazenh creva, kao i protiv uvecane prostrate. Caj od korena pomaze izbacivanju vode iz organizma.

meso zrelih plodova je ukusno, slatko-kiselkasto, socno i jede se sirovo. ri branju i koriscenju treba posebno paziti na sitne bodlje na kori ploda. Najbolje ih je brati u rukavicama, plod uzduzno razrezati i izvaditi socni, mekani deo. Od plodova se mogu praviti dzem i mermelada.

Stabljika se moze peci na rostilju, poput biljne snicle (pri pecenju bodlje se odstranjuju), dok se cvetovi pripremaju kao spargla.

KAKO DA JE NEGUJETE

Ako ste ljubitelj kaktusa i zelite da Vasa zabica bude primerak za uzor, let je drzite na suncanom, toplom i prozracnom mestu. Zemlja treba da je propusna i hranljiva. Zalivajte je od pocetka teranja izbojaka do polovine augusta normalno, a onda, do pocetka mirovanja, stedljivije. Ako je ne koristite u ishrani mozete je prihranjivat djubrivom za kaktuse sve do polovine jula, dva puta nedeljno, a zatim, da bi se zavrsiilo teranje izboja, obustavite. Zim je ostavite bez vode, na svetlom mestu, na temperaturi 6-8*C. Presadite je, po potrebi u prolece. Razmnozava se reznicama. Mesto reza mora se sust dve nedelje pre nego je posadite!

Kaktusi (fam. Cactaceae)
Dve osnovne karakteristike po kojima se savremeni kaktusi sa lakoćom prepoznaju su svakako potpuno odsustvo pravih zelenih listova i voluminozna stabla koja su najčešće loptastog ili stubastog oblika. Naravno, i često prisustvo bodlji najrazličitijih oblika, predstavlja jednu od najupečatljivijih odlika ove grupe biljaka. Kaktusi se lako razlikuju od svih drugih kaktusolikih biljaka po svom krupnom cvetu, koji je sastavljen iz velikog broja listića koji nisu diferencirani u čašicu i krunicu, ili su vrlo slabo diferencirni, i u kojima se nalazi veliki broj prašnika. Kaktusi (fam. Cactaceae, obuhvata između 50 i 150 rodova sa oko 2000 vrsta), uglavnom su ograničeni na suve oblasti tropske Amerike (od Kanade do Patagonije), dok se manji broj vrsta kao epifite ili puzavice javlja i u tropskim šumama Južne Amerike, kao i na Andima gde se penju i do visine od 5000 m.




Mlečike (fam. Euphorbiaceae) Sukulente, kaktusolike biljke koje dominiraju pejsažima afričkih pustinja i savana, i koje se gotovo po pravilu pogrešno smatraju kaktusima, predstavljaju ustvari posebnu grupu biljaka iz familije mlečika. Njihova sličnost vegetativnih organa sa kaktusima je u tolikoj meri izražena, da je i stručnjacima samo na osnovu njih gotovo nemoguće sa sigurnošću utvrditi da li se radi o kaktusima ili mlečikama. Međutim, prisustvo neuglednih redukovanih cvetova, grupisanih u karakteristične male cvasti (ciatiume) sa izraženim ovalnim ili mesečastim medonosnim žlezdama, nasuprot raskošnim cvetovima kaktusa, veoma ubedljivo nam otkrivaju da se radi o mlečikama. Takođe, nasuprot prozračnim sokovima koji ispunjavaju telo kaktusa, mlečike, kao što im i samo ime govori, u sebi sadrže mlečni, manje ili više otrovni sok.



Fam. Euphorbiaceae je jedna od najbrojnijih familija sa oko 290 rodova i 7.500 vrsta, rasprostranjenih kako u tropskim i subtropskim tako i u umerenim oblastima cele Zemlje. Za razliku od ostalih predstavnika familije Euphorbiaceae, sukulentne kaktusolike mlečike naseljavaju pre svega pustinjske i savanske oblasti Afrike.




Kameni cvetovi (fam. Mesembryanthemaceae = Aizoaceae) Familija Aizoaceae sadrži oko 130 rodova i 1200 vrsta uglavnom rasprostranjenih u Južnoj Africi, mada se određeni broj vrsta javlja i u tropskim delovima Afrike, Azije, Australije, Kalifornije i Južne Amerike.

Najveći broj vrsta kamenih cvetova rasprostranjen je u pustinjskim oblastima Južne Afrike i svojom sukulentnom građom i oblikom podsećaju na kaktuse. Od kaktusa se kao i mlečike lako ralikuju karakterističnom građom cvetova, koji su po pravilu duboko usađeni u pukotinu koju izgrađuju voluminozni naspramni listovi.


Zajedno sa sukulentnim mlečikama one na afričkom kopnu zamenjuju kaktuse. Ova "zamena" veoma je stara i verovatno se desila još u periodu razdvajanja drevnog tropskog kopna Gondvane











Bobovnjaci (fam. Crassulaceae) Biljke iz fam. Crassulaceae pripadaju grupi tipičnih folioznih sukulenata, čije stablo može biti drvenasto, zeljasto, ili čak potpuno redukovano. Za razliku od kaktusa i mlečika, kod bobovnjaka su bodlje veoma retko prisutne. Takođe se veoma jasne razlike javljaju i u obliku i građi cvetova, koji su najčešće sitni, prosti zvezdasti, sastavljeni od 5-15 kruničnih listića, ili su izduženo zvonasti sa 5-10 prašnika.



Fam. Crassulaceae sadrži oko 30 rodova i 1.400 vrsta skoro kosmopolitskog rasprostranjenja, ali su najbogatije vrstama u Južnoj Africi, Meksiku i Mediteranu. Sukulentne vrste koje žive u našim krajevima upravo pripadaju familiji Crassulaceae i često su veoma značajni elementi naše flore.






Ljiljani (fam. Liliaceae) Familija Liliaceae sadrži oko 170 rodova i oko 2800 vrsta rasprostranjenih po čitavoj zemlji, a pretežno u subtropskim i umerenim oblastima. Sukulentni oblici ljiljana su svojim rasprostranjenjem, slično kamenim cvetovima i mlečikama, vezani za afričko kopno, i to pretežno za njegov južni deo.

Jedan od najznačajnijih sukulentnih rodova ljiljana je svakako rod Aloe koji, izuzev svojih lekovitih svojstava, s obzirom na veliku morfološku sličnost sa američkim agavama, takođe na izvanredan način ukazuje na evolucione tokove ekološke konvergencije filogenetski udaljenih ali ekološki sličnih biljaka.

OSNOVI O UZGOJU KAKTUSA


Letnja staništa

Od proleća do jeseni tj. za vreme trajanja vegetacionog perioda kaktusima je potrebno što više svetla. Mesto gde nameravamo da gajimo kaktuse moramo izabrati tako da biljke što duže budu obasjane suncem. Idealno mesto za kaktuse je ono koje sunce obasjava čim zagreje, ali da ih može obasjati i kada zalazi. Tako idealnih mesta nema mnogo, naročito u gradovima. Ako tako nešto ne može da se obezbedi, treba znati da je prepodnevno sunce uvok povoljnije od popodnevnog. Zato su i bolji jugoistočni nego jugozapadni položaji. Za kaktuse je pored neposrednih sunčevih zraka za vegetaciju važna i odbijena (reflektovana) sunčeva svetlost i toplota. Otud, u stvari, uspešno gajenje kaktusa u sobi pored prozora i nije moguće. Kad kaktus iz takvih uslova prenesemo napolje izvan prozora odmah zapažamo promene nabolje. Međutim, sasvim je drugačije u zgradama, gde su oba prozorska stakla umetnuta u jedan ram, jedno blizu drugog. Iza takvog prozora kaktus će se osećati isto tako prijatno kao i izvan prozora. Starije zgrade imaju međuprozorski prostor gde se mogu zgodno smestiti delovi naše kolekcije, naročito tamo gde se i prozorski kapci otvaraju napolje.





Zimska staništa
Za vreme vegetacionog mirovanja za kaktuse je najbolje ako u prostoriji za prezimljavanje ne vlada visoka temperatura. Pri blago visokoj toploti kaktusi bi rasli i bez zalivanja, iscrpljivala bi se rezervna voda napunjena za vreme rasta kaktusa, te bi oni rasli u visinu, izdanci bi bili bledi, a bodlje gornjeg članka ne bi izrasle. Takve kaktuse možemo često videti u toplim stanovima ili u radnim prostorijama gde se tokom zime izdužuju i deformišu. Kada su u pravilno temperiranoj prostoriji mogu biti i nekoliko meseci bez svetlosti.

U stanu dakle, radi prezimljavanja možemo držati kaktuse u svakoj prostoriji gde se ne loži i gde nije prehladno. Problem se javlja sa smeštanjem kaktusa u modernim stanovima gde postoji centralno grejanje - gde nema hladnije prostorije. Postavlja se pitanje šta tada uraditi? Da se biljke ne bi deformisale postupićemo na sledeći način:
Kaktuse ćemo prineti što bliže izvoru prirodne svetlosti i zalivati ga, ali vrlo retko i pomalo na svakih 20-30 dana, tj. svesti njegov rast na minimum. Tako se kaktus neće deformisati, ali nam neće ni cvetati naredne godine ako je dostigao period zrelosti. Mada je bolje odreći se gajenja kaktusa prilagođenih na hladnoću.

Još jedna mogućnost je prostor između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora gde možemo gajiti neke vrste prilagođene na hladnoću. Tu mogu biti raspoređeni kaktusi u nekoliko nivoa. Ako se predviđa jače zahlađenje otvorimo unutrašnje prozorsko krilo. U vreme dužih i jačih hladnoća sve biljke privremeno premestimo u sobu, kada taj hladni talas prođe, vratimo ih ponovo među prozorska stakla.

Staklenik je svakako jedan od najboljih načina za zimsko stanište kaktus. Pošto ga moramo zimi grejati, jednostavno namestimo termostat na optimalnu zimsku temperaturu koja iznosi 5-10stepeni. Ljudi koji se bave kaktusima, snalaze se na različite načine da bi svojim ljubimcima obezbedili što bolje prezimljavanje. Mi smo vam ovde naveli samo neke od mogućnosti.

PRIPREMA SUPSTRATA

Zemlja za kaktuse mora u hemijskom pogledu da ima zastupljene sve makro i mikroelemente: azot, fosfor i kalijum kao i ugljenik, vodonik i kiseonik. Svi ti elementi moraju se nalaziti u takvom obliku da biljka može da ih primi i to u odgovarajućim, dovoljnim količinama. Važna je i hemijska reakcija zemljišta. Zemljište ne sme biti ni sa suviše kiselo, niti sa suviše alkalnom reakcijom. Za većinu kaktusa najpovoljnija je slabo kisela reakcija zemljišta čija je pH vrednost oko 6, ali i tu ima izuzetaka.

Što se tiče fizičkih i mehaničkih osobina zemljište za kaktuse mora biti vazdušasto i propusno, s tim da sadrži dovoljnu količinu finih, sitnih čestica humusa. To se može postići mešanjem nekoliko osnovnih supstrata:

Treset: ako je čist i nije obogaćivan ima veoma malo hranljivih materija, veoma je kiseo i porozan. Dobro zadržava vodu i hranljive materije.
Kompost: nastaje raspadanjem lišća. Njegove osobine zavise od vrsta lišća čijim je raspadanjem nastao. Najbolji je bukov kompost iz šuma sa krečnjačkom podlogom, ima neutralnu reakciju. Kompost od hrastovog i kestenovog lišća je kiseo.
Kompost četinara: ovaj kompost raspadnutih četina (iglica) bora ili jele je znatno kiseo i dodajemo ga alkalnim supstratima. Zamenjuje treset od koga je bolji.
Stajnjak: je najbolji od goveđe prostirke. Što je stariji i pregoreliji to je bolji. On ima neutralnu do slabo alkalnu reakciju.
Pesak: upotrebljavamo za poboljšanje zemljišnih mešavina.
Komadi sitne cigle: takođe poboljšavaju fizičke osobine zemljišta. Pesak i izdrobljenu ciglu dodajemo u mešavine za kaktuse najmanje jednu trećinu, a za osetljive vrste i više, ponekad čak 90%.
Napomena: zdrobljene ciglice isprati od prašine koja povećava alkalnost.
Osnovnu mešavinu za kaktuse sastavljamo na sledeći način: 2-3 dela treseta ili pregolelog lišća četinara; 1,5 deo peska, 1,5 deo isitnjene cigle, 2 dela pregorelog stajnjaka. Ovu osnovnu mešavinu možemo izmeniti dodavanjem ili oduzimanjem nekih elemenata, već prema tome za koje kaktuse je predviđena. Tako na primer: za cereuse dodajemo kompost, za mamilarije (uglavnom bele) odvadimo treset, a dodamo isitnjenu ciglu. Za astrofite npr. krečnjački kompost i od 70-80% peska i isitnjene cigle.

Biljku možemo i nezavisno od supstrata, zalivati specijalnim đubrivom za kaktuse u periodu vegetacije i to jedanput u 20 dana.







POSUDE ZA SAĐENJE
Tradicionalne saksije od pečene gline imaju mnogo nedostataka: zemlja u malim saksijama se brzo suši - tako da je moramo stalno zalivati. Međutim, ni stalno zalivanje ne vredi mnogo, jer su zidovi saksije jako porozni te upijaju vlagu iz korenovog sistema. Nastaje strujanje vlage u pravcu zidova saksije, a zajedno sa vlagom putuju i rastvorene hranljive materije. Za tim strujanjem povodi se korenje koje se oko zida saksije veoma razgrana, a zatim sklupča, tako da stalnim zalivanjem supstrat gubi svoju hranljivu vrednost.

U praksi je danas mnogo praktičnije i korisnije za kaktuse upotrebljavati neporozne plastične posude. Ove saksije su lagane, ne razbijaju se, tanjih su zidova i još ako su četvrtaste na istu površinu možemo smestiti za 20% više kaktusa nego ako su posude od pečene gline. Jedino što je potrebno ako su (a jesu) obično neke tamne boje (crne, braon) zaštititi na neki način od prejakog sunca, tj. od prejakog zagrevanja.




PRESAĐIVANJE

Kaktuse obično presađujemo u proleće. Zemlja u koju kaktus presađujemo ne treba ni da je suviše mokra, ni mnogo suva. Presađivati ih možemo ne samo u proleće, već i pri kraju letnje stagnacije, tj. krajem jula i početkom avgusta. Za kaktuse koji cvetaju u proleće to je čak i bolje. Sve biljke presađene u pomenutom vremenu još do jeseni veoma dobro rastu, često bolje nego one koje nismo presadili. Prilikom sađenja moramo se držati nekih osnovnih pravila. Važno je da su žilice korena dobro raspoređene. Velika je greška ako su žile korena presavijene ili čak okrenute nagore. Takvi kaktusi prinudno "sede". Ako je koren dugačak, bolje je da ga malo podrežemo. U tom slučaju ne sadimo biljku odmah, već je ostavimo da leži na suvom mestu da rane zarastu, a tek posle toga je sadimo. Sledeće pravilo je da staru zemlju odstranimo Ako je zemlja zalepljena za koren, nastojimo da je oprezno odstranimo i možemo se poslužiti nekom četkicom.

U svakoj posudi za sađenje moramo obezbediti oticanje suvišne vode. Obavezno je na otvore saksije staviti drenažu, tj. krhotine stare saksije. Krhotine položimo uzdignutom stranom nagore, kako bi voda kod njih mogla slobodno proticati.

Tehnika sađenja u saksiju: levom rukom držimo kaktus na potrebnoj visini, desnom nameštamo koren da slobodno visi - zatim uz koren sipamo supstrat. U loncu ne smeju ostati nikakve šupljine. Da bi supstrat dopro do korenčića pomažemo se ili nekim drvcetom ili, još bolje ručicom supene kašike. Sve to radimo pažljivo pazeći da ne oštetimo koren. Na kraju lonac malo lupnemo sa strane, dnom lupimo o dlan leve ruke, a supstrat dopunimo do vrha naokolo. Zemlju oko korena nikad ne sabijamo.



Crtež 1. Sađenje kaktusa: levo - pravilan položaj korena, desno - nepravilan položaj (koren je savijen nagore), S - levo je crep dobro položen, s izbočenom stanom nagore, desno je nepravilan položaj, D - drenaža.



Crtež 2. Sandučići i činije moraju imati otvore za oticanje vode u sva čtetiri ugla posude. Ako je otvor za oticanje vode samo u sredini, prilikom naginjanja posude ostaje na dnu dosta vode. Biljke u gornjem delu posude tada trpe usled nedostatka vlage, dok je u donjem delu koren ugrožen prekomernom vlagom.

Zalivanje je najbolje vršiti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima, nipošto za vreme jakog sunca. Kaktuse zalivamo kad je supstrat suv, ali ne smemo ga pustiti da se previše osuši. Kad ih zalivamo ne bi trebalo da biljku direktno polivamo, već pažljivo oko biljke. Kao što se zna, kaktusi se zalivaju ređe, ali zato kada ih zalijemo treba to oblino uraditi. Najbolje je koristiti za zalivanje kantu za lulu, ili flašu, tako da se telo kaktusa ne pokvasi. Dobro je još i zalivanje navlaživanjem, kada kaktus (kaktuse) u saksiji stavimo u sud sa vodom do pola, i čekamo da se na površini zemlja ovlaži što je znak da je saksija upila dovoljno vode i da je treba izvaditi.



Crtež 3. Zalivanje: 1 - na lulu, 2 - pomoću ruže, s tim da voda pada na biljku u što sitnijim kapljicama, 3 - natapanjem.











LETNJA STAGNACIJA
U julu i prvoj polovini avgusta često nastaje razdoblje letnjih žega. U tom vremenu sunce sija po ceo dan, vazduh je veoma suv, a noćne temperature su veoma visoke. Takvi uslovi obično izazovu obustavljanje rasta kaktusa, naročito kod biljaka sa udaljenih geografskih širina. Posebno je to karakteristično za kaktuse koji su u proleće cvetali, pa su iscrpljeni cvetanjem i stvaranjem ploda. Odmah da razjasnimo, letnja stagnacija se ne javlja kod svih vrsta kaktusa. Naprotiv, neki kaktusi baš u tom periodu najbolje rastu i stvaraju lepe bodlje. U te vrste spadaju: mamilarije, fero kaktusi, astrofti, telo kaktusi, cefalocereusi.

Kod vrsta 'letnje stagnacije" u tom periodu ograničimo zalivanje, zasenimo malo biljke - tako da zemlja bude prilično suva. Ako bismo u tom periodu prirodnog zastoja rasta mnogo zalivali, došlo bi do truljenja korena. Kada je leto hladno i kišovito zastoj rasta nije izrazit, ali se ipak javlja.

Letnji zastoj možemo iskoristiti za presađivanje, kao što smo to ranije naveli.




RAZMNOŽAVANJE KAKTUSA
Kaktuse možemo razmnožavati vegetativno (izdancima, reznicama) i generativno tj. semenom. Vegetativnim razmnožavanjem potomstvo zadržava sve osobine matične biljke. Generativnim razmnožavanjem dobija se veliki broj potomstva tj. veliki broj kombinacija roditeljskih osobina, što ostavlja prostor za stvaranje prelepih mutacija koje da bi se sačuvale dalje vegetativno razmnožavamo.

IZDANCI I REZNICE
Izdanci su delovi biljke izrasli iz neke areole ili aksile starijeg kaktusa. Ponekad je dovoljan i dodir pa da se izdanak odvoji od matične biljke. Znači lako ih otkinemo i vidimo da su bili prirasli samo tankom cevčicom sprovodnih snopića. Posle odvajanja ostala je samo neznatna ranica, pored koje često zapazimo već dobro razvijene korenčiće. Posle sađenja i oživljavanja izdanak raste normalno, kao samostalna biljka.

Reznica je deo biljke koji se odsecanjem (oštrim nožem) odvaja od matične biljke. Ovakvim reznicama možemo umnožavati mnoge vrste kaktusa. Pošto je na reznici povreda veća, dobro je da je odmah posle odvajanja dezinfikujemo jer bi mesto gde je rez načinjen moglo postati ulaz za infekciju. Negujemo, dakle, i ranu na matičnoj biljci i na reznici. Za dezinfekciju rane koristimo prah drvenog uglja. Reznice ne sadimo tako brzo kao izdanke. Rana se mora dobro isušiti, mora se stvoriti kalus, a pored toga reznica mora dobiti dovoljno vremena da se ukoreni. Ne treba se plašiti što reznicu ostavljamo nezasađenu sve dok se ne pojave začeci korena. To zavisi od spoljašnje temperature i vrste kaktusa, pa traje od 10-30 dana. Reznice je najbolje ožiljavati u proleće kad počinje vegetacija.



Crtež 4. Rezovi: 1 - rez korena cereusa često je sa strane, 2 - isečak iz sredine u obliku konusa, 3 - odrezak Epiphylluma ispod suprotno postavljenih areola, 4 - konačan oblik odreska koji se pri sađenju privezuje uz držač.

RAZMNOŽAVANJE KAKTUSA SEMENOM

Odmah na početku da kažem da svi kaktusi kad dostignu svoju fiziološku zrelost cvetaju svake godine. Mnogi su ukrašeni cvetovima, od proleća pa sve do jeseni. Većina ipak cveta jedanput u sezoni u određenom periodu. U našim uslovima gajenja ne cvetaju samo neke vrste zato što nemaju mogućnosti da dostignu potrebnu veličinu. U prirodi su to visoka stabla ili široki grmovi - a toliki prostor im se u našim uslovima gajenja ne može obezbediti.

Da bismo dobili kvalitetno seme, a samim tim i kvalitetno potomstvo, neophodno je imati više primeraka jedne vrste radi uspešnog oprašivanja. Samo oprašivanje vršimo prenosom polena prašnika cveta jedne biljke na žig tučka druge biljke. To možemo raditi finim četkicama. Mali je broj biljaka kod kojih možemo oprašiti cvetove na istoj individui ili čak polenom cveta žig tučka tog istog cveta. Zato je potrebno imati bar dve različite (genetski) biljke iste vrste.

Posle uspešnog oprašivanja i oplođenja, plodnik se transformiše u plod. Ostavljamo ga da dobro sazri kako bi seme bilo zrelo i dobre klijavosti. Zrelost semena najlakše ocenjujemo kod vrsta čiji zreo plod bobica puca. Na takvom plodu se vidi jedna vertikalna pukotina kroz koju se uoči seme - tad ga tek treba ubrati.

SETVA KAKTUSOVOG SEMENA

Setva kaktusovog semena je najzanimljiviji posao u gajenju ovih biljaka. Prednosti ovakvog načina razmnožavanja su: brže dobijamo veći broj biljaka, iz semena izrastu nove - zdrave generacije.

Posude za setvu su duboke od 3-5cm da bi ispod stakla kojim zasejani supstrat pokrivamo ostao prazan, šupalj prostor visine barem dva centimetra, kako se usev na sunčevoj svetlosti ne bi pregrejao. U praksi, svaki uzgajivač je došao do nekih svojih podataka o tome kakav treba biti supstrat, kako zalivati itd. Opisaću vam kako ja to radim.

Priprema supstrata za setvu:
Za setvu koristim smesu od 70% peska i 30% zemlje. Prvo se pesak proseje kroz najsitniju cetku za supu. Onda prosejemo zemlju. Neka to bude obična zemlja koju imate ispred zagrade, kuće, znači ne ona iz cvećare, već baštenska. Potom izmešamo pesak i zemlju, stavimo u dobro opranu teglu, zatvorimo poklopac, spustimo sud sa vodom i kuvamo tako oko jedan sat. To je neophodno da bi se supstrat sterilisao. Ostavimo ga da se ohladi, ali ga ne vadimo i ne otvaramo teglu.

Priprema posude:
Dno mora da ima izbušene rupice. Na dno posude stavimo sloj fate koja će da upija i održava vlažnost. Na nju sipamo ohlađeni supstrat, u već navedenoj debljini (2-3cm). Dobro izravnamo površinu i utapkamo. Na površini supstrata napravimo drvcima čačkalice mala polja u koja ćemo da sadimo seme. Pre same setve dobro je seme uvaljati u neki fungicid ("benomil - WP50"). Takvo seme stavimo na površinu supstrata, ne zatrpavamo ga, već ga nežno utisnemo npr. vrhom tehničke olovke do polovine njegove debljine u supstrat. Sledi zalivanje koje ne vršimo odozgo jer bi izgubili svo seme, koje inače zna da bude veoma sitno. Zalivamo potapanjem tj. navlaživanjem. To radimo tako što posudu sa semenom potopimo u sud sa vodom do pola njene visine. Držimo dok se supstrat ne natopi vodom. Potom izvadimo posudu. Dobro je u vodu za zalivanje rastvoriti malo fungicida.

Posle zalivanja treba se pobrinuti da posejano seme dobije odgovarajuću toplotu. Neka optimalna temperatura za većinu kaktusa se kreće od 15-25stepeni. Posle prve faze, kad se pojave prvi sojanci, nastaje druga faza - kada isklija većina biljčica. Zatim nastaje treća faza - doklijavanje. Možemo smatrati da je taj proces završen 14 dana posle početka klijanja. Sve do klijanja, kao i do doklijavanja semena površina mora biti pokrivena staklom. Površina u sudu se ne sme osušiti, jer bi klijanje bilo poremećeno. Posle 2-3 meseca sejance pikujemo, na razmak koji odgovara njihovom prečniku. Gušće rasađeni sejanci mnogo brže i bolje napreduju.

TIHA LEPOTA

Graptopetalum bellum ( tactitus bellus ). Biljka sa mozda najlepsim imenom, TIHA LEPOTA. Otkrivena je 1972. godine u Meksiku. Spada u familiju crassulaceae, podfamilija echeveriadeae.

Oblika je rozete, promera velicine od 8 - 12 cm., a raste poleglo po zemlji. Razmnozava se izdancima, koji izrastaju u korenovoj osnovi, ispod strelastih listica. Izdanci se obicno javljaju posle druge, ili trece godine starosti. Odvajaju se od maticne biljke kada dostignu promer 1 - 2 cm., i posebno se sade. Moze se razmnozavati i od krajnjih, najkrupnijih listica iz same rozete, a koji se lako odvajaju od biljke. Listici se ostave dva - tri dana na suvom i senovitom mestu, da im se mesto odvajanja to jest rana koja je nastala, potpuno zasusi. Nakon toga se listici blago, polozeno pobodu u supstrat za kaktuse, posuda sa izdancima - listicima se opet drzi na zasencenom mestu da nebi doslo do isusivanja listica. Povremeno se zemlja i listici poprskaju fajtalicom tek toliko da ima dovoljno vode da bi se stvarao korenov sistem.

Nakon dvadesetak do tridesetak dana pocinje da se stvara korenov sistem. Iz korenovog sistema ce poceti da izrasta nova biljcica, odmah oblika rozete precnika od oko 5 mm. Kada biljka dostigne precnik 2 - 3 cm. mozete je presaditi u zasebnu saksiju.



Biljka cveta tek posle trece godine, mada se desava da procveta i u drugoj. Iz sredine biljke se jos u toku zime stvaraju pupoljci koji izrastaju u nekoliko stapki. Iz svake stapke opet pak izrasta po nekoliko pupoljaka cvetica. Cvetici procvetaju u rano prolece u aprilu, a mogu da cvetaju sve do juna, a sve u zavisnosti od zimskih uslova cuvanja. Cvetovi su tamno roze ili crvene boje sa po pet latica. Cvetovi traju i po nekoliko dana tako da biljka izgleda fantasticno lepo.

Biljku preko leta treba drzati u blagom zasencenju, bez duzih perioda direktnog izlaganja direktnom suncevom zracenju. Zalivanje je isto kao i kod ostalih kaktusa, to jest sukulenata, jednom do dva puta u toku nedelje obilno, bez donjih tanjirica za zadrzavanje vode, vec je potrebno da se sav visak vode ocedi iz saksije. Zimi biljku cuvati na svetlom mestu, na temperaturi od 5 - 12 *c. Potrebno je da se biljka dva do tri puta u toku zime povremeno zalije sa vrlo malo vode, i to samo kada su spoljne temperature preko 12 *c.

Ova sukulenta bez bodlji vam moze pruziti pravo zadovoljstvo, pa je zato i gajite i cuvajte u svojim kolekcijama.