Koje stvari nikad ne treba reci djeci..

Kad ste na kraju živaca, lako je planuti i izgovoriti ono što ne mislite...Kad ste na kraju živaca, lako je planuti i izgovoriti ono što ne mislite. Ipak, granice moraju postojati i što ih pre postavite, biće vam lakše da se suzdržite. Nekoliko je saveta koji se tiču onog što svojoj deci ne biste trebali nikada reći, ako želite da vaš odnos bude bolji.



Zašto ne možeš biti kao tvoj brat/sestra?

Poređenja dece neće učiniti da se ona osećaju dobro, zapravo samo mogu doprineti razdoru, rivalstvu i svađama. Ekspert za vaspitanje dece Dzo Eliot sa Durham univerziteta savetuje: „Umesto da pokuša biti jednako dobro kao brat ili sestra, dete će pre pomisliti kako se ne može takmičiti s njima pa neće ni pokušati da napreduje.” Zato prihvatite da je svako vaše dete drugačije od drugih i fokusirajte se na izgrađivanje njegovih individualnih talenata i veština.


Sačekaj dok ti otac dođe kući

Kad „predajete palicu” partneru potkopavate vlastiti autoritet, tako da će se deca vrlo verovatno upitati zašto da vas slušaju. Ovo može izazvati i tenzije, na primer u slučaju kad jedan roditelj dođe kući umoran i ne želi izigravati policajca među decom koja su nešto pogrešila. Tako će deca zaboraviti da je to što su napravili uopšte i bilo loše. Umesto što prebacujete odgovornost i pretite, sami i odmah izađite na kraj sa lošim ponašanjem svoje dece.



Ako to nastaviš raditi, doći će veštica i odneće te

Prestašivanje nema dugotrajan efekat, a postoji mogućnost traumatizovanja dece koje vodi do noćnih mora. Dete će verovatno shvatiti da ga lažete i više vam neće verovati. Važno je da autoritet dolazi od vas samih, a ne od neke „spoljašnje sile”. Ako dete ne uradi ono što ste mu rekli, promenite ton ili se oslonite na govor tela. Spustite se na njihov nivo, pogledajte ih direktno u oči i govorite im mirno šta želite od njih da učine.


Ako ne požuriš, ostaviću te ovde

Jedan od najvećih strahova svakog deteta je da će biti ostavljeno ili da će se izgubiti. Pa iako vi znate da ih nećete ostaviti, oni ne znaju i možete samo izazvati njihovu nervozu. Umesto ovakvih pretnji, bolje pogledajte zašto vaše dete još nije spremno i zapamtite da je decu lako omesti i da nemaju isti princip hitnosti kao odrasli. Pronađite mirne načine da ubrzate stvari. Na primer - isključite televiziju ili im dozvolite da ponesu omiljenu igračku sa sobom.


Ti si tako zločesto dete

Deca ovako počinju verovati da je zloba deo onoga što oni stvarno jesu i tako se nastavljaju ponašati. Odvojite dete od onoga što radi. Radije recite: „To nije lepo. Ne sviđa mi se kako se ponašaš.” Isto tako, ne zaboravite reći kad dete uradi nešto dobro. Pohvalite ga da zna da želite da se uvek tako ponaša.


Tako je lako, zašto to ne možeš?

Ako deca imaju problema sa zadaćom ili čitanjem, najgore što možete uraditi je da pogoršavate stvari. Postavljanje pitanja kao što je ovo samo ih čini nervoznim i zajedno se počinjete vrteti u krug. Kažite im da verujete da mogu malo bolje ako se skoncentrišu. Ako i pogreše, dajte im još koju šansu. Nemojte biti isfrustrirani već učenje učinite zanimljivim. Pokažite im nešto zanimljivo u knjizi.


Bolje da se nisi ni rodio

Ovo je najgore što možete reći svom detetu i šta god ono uradilo pogrešno, to nije nikakav izgovor za ove teške reči. Isfrustrirani roditelji obično to kažu u afektu, a samo retki to stvarno i misle. Ipak, deca poveruju u to, teško to zaboravljaju i ovakve reči mogu trajno uništiti njihovo samopoštovanje. Ako osetite da ste blizu ovakvih ispada, otiđite u drugu prostoriju dok se ne smirite.


Zašto nikad ne uradiš ono što ti kažem?

Ovo može izgledati kao mala zamerka, ali ako se stalno ponavlja postaje pretnja. Deca dobiju predstavu da ništa ne mogu uraditi kako treba pa se prestanu truditi. Ovakva pitanja ne traže odgovor od deteta pa ih ne treba ni postavljati. Pametnije je biti određen i tačno navesti šta želimo od njih da urade i kako.