Sezonske cvetnice

SEZONSKE CVETNICE

Sezonske, jednogodisnje ili visegodisnje cvetnice su neizbezni letnji ukras svakog vrta. Mogu se saditi kao bordure, rondele, u pravilnim ili nepravilnim formacijama... Sa njima se cak mogu praviti i "slike" na travnjaku. Sve je stvar Vase maste. Samo jedna stvar je vazna: UVEK IH SADITE U GRUPI!

• ENGLESKA MUSKATLA (Pelargonium zonale)
  Ima cvrsto uspravno stablo. Naraste i do 70 cm i bogato se okiti mnogobrojnim krupnim cvetovima. Sadi se u vece saksije pojedinacno, jer raste bujno i siroko.
  
  
• VISECA MUSKATLA (Pelargonium poltatum)
  Visegodisnja biljka, koje najbolje uspevaju na osuncanim mestima. Ukrasavaju balkone, terase i prozore. Visece muskatle pruzaju svoje izbojke do 1m duzine, pa se sanducici sa njima postavljaju na ivici terase uz pomoc nosaca na ogradi. Na duzni metar sanducica stavlja se 5 do 7 sadnica.
  
  
• PETUNIJA (Petunia hybrida Hort.)
  Cvetnica aktivno - upadljivog cveta. Cvetovi jednostruki ili duplirani u velikom broju boja i nijansi. Ukrasavaju balkone, zardinjere, prolaze i stepenista. Voli dosta svetlosti i hraniva. Na duzni metar stavlja se 5 do 7 sadnica.
  
  LEPI JOVA (Impatiens balsamina)
  Visegodisnja biljka, vodenasto socnog stabla i listova. Na svom razgranatom stablu forme zbuna nosi cvetove zanimljivog oblika, raznih nijansi i konbinacija crvene i bele boje. Sadi se u saksije i sanducice na svim mestima koja su zasticena od direktnog sunca, pa zahteva zasenjena mesta ili istocne i zapadne strane.
  
  
• PLAVA LOBELIJA (Lobelia erinus)
  Niska cvetnica, puzavica, zvonastih cvetica indigo plave boje, koji se neprestano smenjuju, od polovine maja do kasne jeseni. Gusto sadjena uz ivicnjake, ivice zardinjera i saksija, obrazuje od svojih mnogobrojnih cvetica gusti jarko plavi "tepih". Voli dosta svetlosti. Otporna je na vremenske prilike, a time pogodna i za otvorene prostore. Izuzetno se slaze sa verbenom pri oivicavanju staza.
  
  
• AGERATO(Ageratum mexicanum)
  Gusto razgranato stablo visoko 20cm nosi sitne, usko trubicaste cvetove, skupljene u cvast. Koristi se za cvetne rondele, leje, terase i balkone. Zahteva osuncana mesta. Sadi se na 15cm rastojanja.
  
  
• SALVIJA(Salvia splendens)
  Razgranato stablo i cvetovi nepravilnog oblika, skupljeni u klasaste cvasti. Cveta dugo, od maja do jesenjih mrazeva. Koristi se za cvetne rondele, leje, terase i balkone. Zahteve osuncana mesta i hranljivo i rastresito zemljiste. Potrebno joj je dosta vlage. Sadi se na 20-30 cm rastojanja.
  
  
• VERBENA(Verbena hybrida Hort.)
  Sezonska cvetnica, cvetova skupljenih u cvast od desetak cvetica neznih boja, koji se izuzetno nadopunjuju u kombinaciji sa lobelijom. Tada obe biljke daju izuzetan vizuelni dozivljaj harmonije boja. Otporna na vremenske prilike, pored zardinjera moze se saditi i na otvorenom.
  
  
• VISECA VERBENA(Verbena hybrida 'pendula')
  Svoje bogato nacickane izbojke, izduzenih listica sa zapercima, pruza do jednog metra duzine. Bogato cveta tako da se koristi isto kao i visece muskatle. Ima izuzetnu sposobnost regeneracije, oporavka i porasta pa je jako zahvalna za drzanje. Trazi umereno vlazno zemljiste i osuncana mesta.
  
  
• KADIFICA(Tagetes sp.)
  Poreklom je iz Juzne Amerike. Na gusto granatom stablu, duzine 20-30cm, svaka grana zavrsava se krupnim plavicastim mirisljavim cvetom. Sadi se na rastojanju od 20-30cm. Pored salvije najcesce je parkovska biljka. Koristi se za sve oblike cvetnih grupacija. Trazi umerenu vlaznost i ocedito zemljiste.
  
  
• KADIFA HIBRIDNA - KRUPNOCVETNA (Tagetes sp. hyb.)
  Ogromnih cvetova, jarkih boja, velicine i preko 10 cm. Cveta od proleca do jeseni, bogato okicena svojim velikim, kao lopta okruglim cvetovima. Zbunastog izleda i veoma otporna na spoljne uticaje, pored balkona, pogodna je i za sadnju na otvorenom. Sade se 3 do 4 sadnice na duzni metar.
  
  
• BEGONIJA(Begonia tuberhybrida)
  Socnog stabla, zelene do crveno-zelene boje, visine 30cm i cvetova skupljenih u rastresitu cvast. Koristi se za ozelenjavanje terasa, zardinjera i osuncanih do polusenovitih mesta. Trazi hranljivo zemljiste umerene vlaznosti.

Gazanija Cvet sunca


Gazanija je biljka kojoj godi obilje suncevog sjaja i toplote. Potice iz Juzne Afrike, a u Evropu je preneta 1892. godine. Najcesce se gaji kao jednogodisnja cvetnica, mada je visegodisnja biljka. Jos je lepsa i snaznija kada se sacuva od izmrzavanja do naredne godine, tada dobija i jos jedan red latica.

Gazanija ima izduzene listove, savijene po ivici, sa lica su zeleni, a sa nalicja dlakavi skoro beli. Cvetovi su sakupljeni u glavice i nalaze se na drskama kracim od listova. Boje su bele, zute, narandzaste, bakarno crvene i roze uz prelive nijansi duz latica, pa nijedan cvet nije isti. U sredini cveta nalazi se mrki prsten.

Gazanija ima neobicnu osobinu da joj se cvetovi otvaraju samo po svetlom i suncanom danu, cim sunce zadje, latice se nezno zatvaraju, zbog cega gazaniju od milja zovu i "suncica".

Odlikuje se velikom sposobnoscu bokorenja, razmnozava se u prolece, deobom bokora ili semenom direktno u zemlju u kojoj ce stalno ostati. Zaliva se svaka tri do cetiri dana, ali ne preobilno.

Vostana prevlaka odlicno je stiti od brzog susenja, kao i od bolesti. Izuzetno je otporna, cveta od ranog proleca do kasne jeseni. Sadite je svuda gde ima sunca, u zardinjere, saksije, parkove, mozete da je koristite za cvetne tepihe ili za ukrasavanje vrtova oblikovanih kamenjem

"UKRADITE" PELCER

Kada uredjujemo vrt ili terasu razmisljamo o cvetnim vrstama koje ce najduze trajati, a izgledati najlepse. Pelargonija, ili muskatla, neizbezno zauzima svoje mesto.

Ova biljka, poreklom sa Rta dobre nade, a preneta u Evropu u VIII veku, postala je jedna od najpopularnijih cvetnica.
Muskatla je prilicno snaznog stabla, naizmenicnih listova srcastog oblika sa nekoliko dubokih reznjeva, pricvrscenih na dugu dlakavu drsku. Cvetovi su krupni i raznobojni. Omiljene su muskatle sa vi secim granama i glatkim listovima.
Da bi ste na prolece imali muskatlu, potsecamo vas da se krajem oktobra pripremaju reznice-pelceri. Biraju se mladje, najbolje sa 3-4 kolenca, od kojih jedno mora biti u zemlji. Sade se u sanducice na rastojanje 8-10 cm i stavljaju na prozorsku dasku gde ima dovoljno svetlosti. Redovno se zalivaju i povremeno prihranjuju. Tokom zime vrhove koji poteraju treba iseci sto nize, da bi bokor bio sto razgranatiji. Na prolece, kada prodje opasnost od mrazeva, svaka muskatla sadi se u posebnu saksiju ili sanducic i rasporedjuje na terasu ili ispred ulaznih vrata, kao na slici.

Salvija-najcesci ukras terasa i vrtova
Useljenik iz Brazila


Salvija, poznata i kao kudulja, poreklom je iz vlaznih suma Brazila, a preneta je u Evropu pocetkom 19. veka. Rado je gajena biljka, jer dugo cveta i od proleca do jeseni ukrasava prozore, balkone, vrtove i parkove. Koristi se najvise za ulepsavanje ivicnjaka i za cvetne grupe na dobro nagovanom travnjaku.

Salvija spada u grupu jednogodisnjih biljaka. Varijeta ima vise, u zavistnosti od visine stabljke, koja moze dostici i jedan metar, kao i duguljastog bogatog cveta intenzivno crvene boje.



Najbolje uspeva na suncanim mestima, u plodnom i rastresitom zemljistu. Trazi redovno plevljenje, blago okopavanje, da se ne bi stvorila pokorica, i redovno zalivanje, narocito u toplim danima. Najvise joj odgovara kada je zemlja uvek sveza, ali ne vlazna.