Kontracepcija

Delimo ih na one koje koriste muškarci i na one koje koriste žene, zatim na mehanicka, hemijska i biološka sredstva. Od sredstava koja koriste muškarac kao najvažnije treba spomenuti kondom ili prezervativ. To je valjkasta navlaka koja ima oblik muškog polnog organa na koji se navlaci neposredno pre polnog odnosa kad muški polni organ dodje u stanje erekcije. Kondom je nacinjen od veoma tanke i fine gume, tako da omogucava intiman dodir penisa i vagine, iako ih ustvari razdvaja.

U toku polnog odnosa u momentu ejakulacije (izbacivanja semene tecnosti) sperma ne dopire u vaginu vec se zadržava u prezervativu, te se na taj nacin sprecava neželjeno zacece. Pored toga što štiti od trudnoce, prezervativ pruža pouzdanu zaštitu i od prenošenja polnih bolesti, te je narocito preporucljiv za vanbracne polne odnose.

Nezgoda koja se može desiti i o kojoj treba voditi racuna je mogucnost da se prezervativ spadne u toku polnog odnosa i da se sperma razlije u vaginu. Zbog toga treba uvek posle polnog odnosa prekontrolisati da li je prezervativ ceo. Ukoliko nije žena treba odmah vaginalno da se ispere i da u vaginu stavi neko od hemijskih kontracepcijskih sredstava.

U mehanicke metode koje se odvajkada u narodu koriste za sprecavanje zaceca ubraja se i prekinuti snošaj. To je metoda koja se ranije koristila znatno cešce, ali je i danas proširena u širokim narodnim masama, mada je novija i sigurnija sredstva potiskuju. Sastoji se u tome što se u toku polnog odnosa, neposredno pre izbacivanja semene tecnosti muškarac odmakne od žene i na taj se nacin semena tecnost izlije izvan vagine.Ovaj nacin nije apsolutno pouzdan jer izvestan broj spermatozoida može dopreti u vaginu još pre ejakulacije, a osim toga postoji mogucnost da se seksualni partneri ne odvoje na vreme, nego tek pošto je ejakulacija vec pocela.

MEHANICKA SREDSTVA

Od svih sredstava doskora se cesto koristila vaginalna dijafragma. To je od fine i nežne gume nacinjena polu lopta koja je razapeta na savitljivoj celicnoj opruzi koju u potpunosti prekriva. Postoje razlicite velicine ovakvih dijafragmi koje odgovaraju dubini i prostranstvu odgovarajuce vagine. Dijafragma se u vaginu stavlja u uzdužnom smeru i razapinje izmedu zadnjeg vaginalnog svoda i stidnog mosta. Na taj nacin ona uzdužno deli vaginu na dva nivoa; gornji, u kome se nalazi grlic maternice i donji u kojem može da se obavlja spolni odnos. Pri tome, u toku ejakulacije sperma se izlije u donji nivo vagine, a dijafragma ne dozvoljava spermatozoidima da dopru do grlica maternice i preko njegovog kanala do matericne šupljine i jajovoda.

Da bi se povecala sigurnost koju dijafragma pruža ženi u pogledu zaštite od trudnoce, ona se, kratko vreme pre spolnog odnosa, najcešce do pola sata, premazuje nekom od pasta koje uništavaju spermatozoide. Smatra se da je dijafragma jedno od najpouzdanijih kontracepcijskiih sredstava, jer kod ispravne upotrebe štiti ženu u više od 98%. Mada i pored toga i nju su danas potisnula druga sredstva cija je primena jednostavnija i lakša, jer dijafragma zahteva nameštanje pre svakog polnog odnosa, posle koga se skida tek nakon 8 sati. Dijafragmu namešta sama žena.

Gervikalne kapice. - To su kapice nacinjene od gume ili od plasticnih materija. One imaju oblik grlica maternice i navlace se na njega neposredno pre polnog odnosa. Stavljena kapica sprecava prodiranje sperme u kanal grlica i na taj nacin štiti ženu. Nezgoda je samo u tome što postoji opasnost da pri polnom aktu cervikalna kapica sklizne sa grlica.

Intrauterini ulošci(spirala). - Intrauterini ulošci su kontraceptivna sredstva, razlicitih oblika, nacinjeni od plasticnih masa ili celika koji ne rdja, koji se stavljaju matericnu šupljinu i na taj nacin štite od neželjene trudnoce. Velika im je prednost u tome što ih namešta lekar i jednom postavljene, ostaju u maternici po više meseci, pa cak i godina. Mehanizam delovanja njihove zaštite i pored dosadašnjih ispitivanja još nije poznat. Mogucno je da stavljeni u maternicu izazivaju pojacano grcenje jajovoda i mišica maternice, cime se oslobodena jajna stanica bez zadržavanja prenosi kroz ove organe, te nema vremena da se usadi u sluznicu materice, odnosno dopre do maternice dok još nije stekla sposobnost usadivanja. Drugu mogucnost njihovog intrauterinog delovanja pruža drugo objašnjenje, prema kojem oni na sluznici maternice izazivaju hronicno zapaljive, promene koje onemogucavaju da se oplodjena jajna stanica usadi. No bez obzira na mehanizam delovanja ostaje cinjenica da su ova sredstva veoma podesna i da omogucuju ženama visoki stepen sigurnosti.

Nezgoda je samo u tome što izvestan broj žena zbog tegoba koje kod njih izazivaju, ne mogu da koriste ovo sredstvo. To su najpre neuredna, obilna krvarenja koja se teško zaustavljaju, zatim grcenje maternice koje kod žena izaziva prilicno jake bolove i najzad kod mnogih žena dolazi do spontanog izbacivanja spirale iz materice. No, vrlo cesto, i ako se na pocetku kod izvesnih žena jave ovi simptomi loše podnošljivosti intrauterinih uložaka ne treba ih odstranjivati, jer simptomi uskoro mogu da išceznu. U toku primene ovih uložaka izvanredno retko može da dode i do proboja maternice i prelaska uloška u trbušnu šupljinu. Ako se pri tome ne jave nikakve smetnje u ovakvoj situaciji se ne preporucuje nikakva intervencija. Treba najzad naglasiti da ni intrauterini ulošci, kao ni ostala dosad poznata sredstva kontracepcije, ne pružaju ženi apsolutnu sigurnost jer su, mada kod retkog broja žena zapaženi slucajevi trudnoce i pored upotrebe ovih uložaka. Ako se to desi, i ako žena ne insistira na prekidanju trudnoce, trudnocu treba ostaviti da se razvija do kraja. Ni u toku trudnoce, niti u toku porodaja ne mora doci ni do kakvih komplikacija. Isto tako dosad nisu zapažena nikakva oštecenja novorodencadi koja su se u materici razvijala pored neefikasnog intrauterinog uloška. Naravno, ukoliko žena zatraži, u takvim situacijama dužnost je lekara da izvrši prekid trudnoce. Ovi izvanredno retki neuspesi ne treba da nas odvrate da preporucimo ženama korištenje intrauterinih uložaka u kontraceptivne svrhe, jer su oni veoma pouzdano sredstvo, lako se podnose i s njima se veoma lako rukuje.

HEMIJSKA SREDSTVA

Ova sredstva upotrebljavaju se vaginalnim putem i podrazumijevaju vaginalna ispiranja, paste, masti i tablete. Vaginalno ispiranje je najprostija od ovih metoda i ujedno ona je i najmanje pouzdana. Vrši se neposredno posle obavljenog polnog odnosa i zbog toga je takodje nepodesno i nesigurno. Ispiranje se vrsi rastvorom izvesnih kiselina (mlecne, sircetne, borne). Vaginalnim ispiranjem postiže se mehanicko odstranjenje, mlazom tecnosti, najveceg broja spermatozoida iz vagine.

Hemijskim svojstvima tecnosti kojima se ispiranje vrši uništavaju se preostali spermatozoidi u vagini i na taj nacin pojacava kontraceptivno delovanje. Nesigurnost ove metode proistice iz cinjenice što još pre ispiranja, neposredno po ejakulaciji sperme u vaginu, izvestan broj spermatozoida može da dopre u grlic maternice i na njih vise nikakve manipulacije u vagini ne mogu delovati. Mada, iako manje sigurna od ostalih, i ova se metoda može preporuciti ženama koje nisu spremne da prihvate neku od drugih, pouzdanijih, jer je bolje i s njom, nego bez nje.

Vaginalne tablete. - Stavljaju se u vaginu, prethodno ovlaženu vodom, gde se tableta rastvara i svojim hemijskim delovanjem ubija prisutne spermatozoide. Ova metoda kontracepcije veoma je podesna i prilicno pouzdana, ali obvezuje ženu da prije svakog polnog odnosa, najviše pola sata, stavlja po jednu tabletu duboko u zadnji deo vagine.

Vaginalne paste i masti. - I ovi medikamenti stavljaju se u vaginu pre polnog odnosa i svojim hemijskim delovanjem uništavaju prisutne spermatozoide, a mehanickim delovanjem otežavaju ili sprecavaju njihovo prodiranje u kanal grlica i u šupljinu maternice. Na taj nacin oni pružaju zaštitu od neželjene trudnoce.

HORMONSKA SREDSTVA

Iako se povremeno podvrgavaju kritici ova sredstva se poslednjih godina sve više koriste za sprecavanje neželjene trudnoce.

U osnovi to su hormoni, slicni seksualnim hormonima žene koji se stvaraju u njenim jajnicima. Njihovo delovanje sastoji se u tome, što, ako ih žena u malim dozama redovno uzima, sprecavaju oslobadanje jajne celije iz jajnika i naravno, gde nema slobodne jajne celije, nema ni uslova za trudnocu. Ova hormonska sredstva unose se u organizam oralnim putem u vidu tableta.

Tablete se uzimaju svakodnevno od petog dana od pocetka menstruacije, ukupno 21 dan. Tada se nacini pauza i saceka da se kod žene javi krvarenje. Od prvog dana ovog krvarenja ponovo se broji do petog, pa se kao i ranije na isti nacin i u istim kolicinama uzimaju oralne tablete. To se prema uputstvima lekara ponavlja u toku od više meseci.

Krvarenja koja se javljaju u toku uzimanja hormonskih sredstava nisu prave menstruacije, mada po vremenu javjanja, po kolicini ona podsecaju na njih. Prave menstruacije javiti ce se tek kad se prestane s primenom ovih sredstava.

Važno je znati, prema dosadašnjim ispitivanjima, da primena hormonskih sredstava ne remeti u velikoj meri, odnosno ne oštecuje trajno organizam žene. Dokaz za to pruža pojava ovulacije cim se prestane s njihovim korišcenjem. Zapaženo je cak da žene po prestanku korišcenja oralnih kontraceptivnih sredstava veoma brzo i lako ostaju nosece, što je i navelo neke ginekologe da za izvesno, kratko vreme, daju ova sredstva sterilnim ženama kod kojih nema ovulacije, u nadi da ce se ovulacija posle ovakve terapije javiti. Hormonska sredstva se primenjuju obazrivo i po savetu lekara i uz recept.

NEPLODNI DANI

Najizad, sa nekoliko reci, treba spomenuti još jednu metodu zaštite od neželjene trudnoce, metodu koja se danas sve manje koristi, jer je potiskuju i zamenjuju novije i efikasnije. Rec je o Ogino-Knausovoj metodi fiziološki neplodnih dana.

Naime, zna se da do trudnoce može doci samo ako u organizmu žene postoji oslobodena i za oplodenje sposobna zrela jajna celija. Ona se u organizmu žene nalazi samo posle ovulacije i sposobna je za oplodnju samo 24 do 48 sati od svog odvajanja od jajnika.

Prema tome, vreme ovulacije je kriticno vreme kada žena može ostati noseca. Preciznije receno ona je sposobna za oplodenje ako se polni odnos obavi najviše dva dana pre ovulacije, jer su spermatozoidi za to sposobni najviše do 48 sati i najmanje dva dana posle ovulacije, jer i jajna stanica ne živi duze od dva dana.

Prema tome, ako bi se znalo tacno vreme ovulacije kod svake žene koja želi da se zaštiti od trudnoce ona bi mogla veoma lako da se sacuva. Morala bi da obrati posebnu paznju na zaštitu, baš u kriticnim danima.

Kako je u prakticnom životu veoma teško odrediti tacno vreme ovulacije, onda je teško odrediti i kriticne dane. Pretpostavlja se da se ovulacija dogada na sredini izmedu dve menstruacije pa se vreme kada žena može da ostane trudna proširuje na 6 dana pre i 6 dana posle sredine ciklusa. U to vreme žena koja koristi ovu metodu treba da bude veoma obazriva i da koristi pouzdana sredstva kontracepcije ako ne želi da ostane noseca.

Post sam vas udavila ovolikim tekstom...jeste opsirno ali je korisno...vi procitajte sta vas zanima...

A sad pitanje za vas: da li koristite kontracepciju i koju?

koristim yasmin pilule i zadovoljna sam njima

*kissy* ::

koristim yasmin pilule i zadovoljna sam njima

takodje

Ne radim ja ONE stvari
Inace, nisam koristila nista kao zastitu. Da mi se desila beba, ja bih je rodila.