''Ne,necu,ne dam..''

Mnoge nepozeljne reci nalaze se u recniku gotovo svakog deteta koje prolazi kroz odredjenu razvojnu fazu

Ne brinite, nije vase dete jedino koje svima govori "necu" i to nije odraz njegovog loseg vaspitanja. Faza odbijanja, negiranja i nepozeljnih reci ima nekoliko.

Prva se javlja izmedu 1,5 i 2 godine starosti deteta. Zahvaljujuci tome sto vase dete jos nije sasvim vesto u verbalnom izrazavanju u ovom uzrastu nema nepozeljnih reci, ali ima mnogih neverbalnih oblika negativizma. Sigurno znate kako to izgleda. Gleda vas pravo u oci, dobro razume sve sto mu kazete, upija svaki vas pokret ili grimasu lica - ali ma sta vi radili ili govorili ono nece ni da jede, ni da spava niti da se kupa. Odbija cak i radnje koje mu obicno prijaju. Odbija da se igra, da ide u setnju sa bakom. Tacnije, sve sto predlozite biva odbijeno.

Ubrzo cete i sami shvatiti da ako neke aktivnosti ne predlozite one imaju daleko vece sanse da budu izvrsene. Pojedini decji psihoanaliticari tvrde da kad dete "dodje" do 21. meseca života njegovo NE (necu, ne moze, ne dam) ima sasvim kratkorocno dejstvo. Dete ce bez obzira sto govori NE, vec posle nekoliko minuta postupiti u smislu DA. Roditelji se ove teze retko sete, jer su u trenutku detetove negacije toliko besni da hoce da iskoce iz sopstvene koze. Ipak, proverite! Osim strpljenja u ovakvoj situaciji vam mnogo drugog i ne preostaje. Iskustvo pokazuje da decaci u ovom uzrastu cesce negiraju zapovesti majke, tetke, vaspitacice u vrticu, bake - sa NE odgovaraju svim zenama iz svog najblizeg okruzenja (sto su u bliskijem kontaktu to je ovo NE snaznije). Devojcice granicu strpljenja proveravju na svojim tatama i ostalim muskim likovima iz svoje okoline.

Najlosije sto u ovakvim prilikama mozete da ucinite jeste da "nasednete" na provokaciju: pocnete da vicete ili objasnjavate. Najgori izlaz u ovakvoj situaciji je krenete sa smisljanjem raznih igrara kako bi namamili dete da ucini ovo ili ono sto ste mu naredili. Ucinite li to jednom, cinicete to i ubuduce. Verovatno se pitate zasto je lose ovako postupiti? Zato sto dete to od vas upravo i ocekuje. Uvlaci vas u svoju igru i dobija novu zabavu. Dok ga vi ubedujete da ono treba da spava i pri tom igrate malu predstavu sa ostalim clanovima porodice vase andjelce ce se divno zabavljati, dobiti na vremenu (tj .odloziti sam odlazak na spavanje) i ubrzo steci utisak da je ono pravi gospodar situacije a ne vi. Zato se radije ponasajte kao da je sve u redu. Ignorisite odbijanje. Pokazite da ste culi, klimnite glavom kao znak da ste razumeli ali sve radite kao da je dete pristalo.

I dok su neke aktivnosti fleksibilne, kada su ritam spavanja i jela u pitanju ili vreme uzimanja leka - tu sa detetom ne može biti pogadjanja i dogovaranja. Detetu to od prvog dana mora da bude jasno.

Izmedu druge i trece godine dete govori NE (Necu, ne dam...) ne toliko da bi proveravalo vase reakcije ili testiralo granice izdrzljivosti (uostalom, ono ih je do sada vec dobro upoznalo i tacno zna sta moze da "upali" a sta ne), vec iz obesti. Roditelji koji su uspeli da na koliko-toliko bezbolan nacin prevazidu prvu fazu negativizma svog deteta sad imaju daleko vece sanse i manje posla u vodenju bitke sa svakom sledecom fazom negiranja.

Izvor: yumama.com