~ Duhovi ~

1982. godine, tokom posete crkvi Svetog Botolfa u Bishopsgate [Bišopsgejt] u Londonu, engleski fotograf Chris Brackley načinio je nekoliko fotografija unutrašnjosti ovog istorijskog zdanja. Niko sem njega i njegove supruge nije bio prisutan za vreme njihove posete crkvi. Kada je film razvijen, Kris je bio zaprepašćen otkrićem da se na jednoj od fotografija, na balkonu desno od oltara, nalazi lik žene u staromodnom ogrtaču.
Negativ je zatim poslat na rigorozno profesionalno ispitivanje čiji su rezultati potvrdili da se ne radi o slučaju dvostruke ekspozicije kao i da je foto-aparat kojim je fotografija načinjena u savršeno ispravnom stanju.
Nekoliko godina kasnije građevinar koji je bio zaposlen na rekonstrukciji KRIPTE u crkvi Svetog Botolfa kontaktirao je autora ove fotografije i objasnio mu da je tokom izvođenja radova, prilikom rušenja jednog zida, slučajno prevrnuo nekoliko veoma starih kovčega. Jedan od njih se otvorio prilikom pada i građevinar je video da se u njemu nalazi veoma dobro očuvano telo žene čije lice neodoljivo podseća na lice žene koja se nepozvana pojavila na ovoj fotografiji. To ga je i navelo da pronađe i kontaktira fotografa i nadopuni njegovu priču.
Ova crkve se inače po prvi puta pominje 1212. godine, mada je na tom lokalitetu i pre postojala crkva. 1247. godine na zemljištu na severnoj strani crkve sagrađen je Priorat Svete Marije od Vitlejema koje je kasnije postala čuvena Vitlejem Bolnica za Lude poznatija pod nazivom Bedlam.
Crkva je spašena od velikog požara u Londonu 2. Septembra 1666. godine, ali je 1724. godine srušena. Na istom mestu podignuta je nova crkva, a njena gradnja završena je 1729. godine

Freddy Jackson

Ovu interesantnu fotografiju, načinjenu 1919. godine prvi put je objavio Sir Victor Goddard tek 1975. godine. Fotografija predstavlja grupni portret Goddard-ovog eskadrona, koji je tokom prvogSvetskog rata služio na brodu. Na fotografiji se pojavljuje jedno lice više. Iza leđa pilota u gornjem redu, četvrtog s leva, jasno se može videti lice još jednog čoveka. Kažu da je to lice avio-mehaničara po imenu Freddy Jackson [Fredi Džekson] kojeg je ubila elisa aviona samo dva dana ranije. Sahranjen je na dan kada je ova fotografija načinjena. Svi članovi eskadrona prepoznali su njegovo lice na fotografiji.

Smatra se da je Freddy Jackson, nesvestan činjenice da je mrtav, odlučio da se pojavi na ovoj grupnoj fotografiji.

Duhovi na SS Watertown
Priča o duhovima sa SS Watertown [Votertaun] jeste na neki način klasik u analima lovaca na duhove, ne samo po jednostavnosti priče već i po tome što ne postoje nikakva neslaganja oko činjenica. Činjenice su jasne. Njihova tumačenja nisu.

Decembra 1924. godine tanker za naftu SS Watertown nalazio se na svojoj redovnoj ruti krećući se u pravcu juga niz pacifičku obalu Meksika. Nakon što je isporučio tovar nafte i naftnih derivata u Los Anđeles, tanker se zaputio nazad ka Panamskom Kanalu na svom putu prema Atlantiku. Nakon prolaska kroz Panamski kanal, SS Watertown bi okrenuo na sever u New Orleans, gde bi, u obližnjim rafinerijama preuzeo novi tovar naftnih derivata za razbuktalu američku ekonomiju toga doba. Ovaj put između rafinerija u Meksičkom zalivu i spremišta za naftu u Los Angelesu postao je rutina za SS Watertown i kapetan Keith Tracey [Kit Trejsi] dobro je poznavao svoj posao.

Nažalost, čak i pored iskustva i svih mera predostrožnosti, uvek postoji šansa za nepredviđeno, i tragedija je čekala svoj momenat.

Toga dana, James Courtney [Džejms Kortni] i Michael Meehan [Majkl Mihan], dvojica članova posade sa tankera S.S. Watertown dobili su ne tako popularan zadatak da očiste talog koji je ostao u jednom od tankova za benzin koji je nedavno ispražnjen u Los Anđelesu. Iako to nije bio naročito komplikovan zadatak, ipak je predstavljao prilično prljav posao i zaostala benzinska isparenja nisu bila nimalo prijatna. Ali, ovoga puta gasovi nisu samo izazivali iritaciju i gušenja – ovog kobnog dana bili su smrtonosni. Usled visoke koncentracije otrovnih isparenja, dvojica nesrećnih mornara izgubila su svest, a potom, u nemogućnosti da pozovu pomoć, i život.

Kapetan i posada, iako prilično potreseni ovim tragičnim događajem, nisu mogli da naruše običaje na moru, te su započele pripreme za njihovu sahranu u more. U jutro, 4.og Decembra te 1924. godine, kapetan je sakupio posadu broda, izvršio ceremoniju i umotana tela dvojice mornara spuštena su na večni počinak u zelene vode Pacifika. Ali njihov počinak nije bio dugog veka.

Već sledećeg jutra posada broda bila je u haosu. Prvi oficir broda prijavio je da je, nešto pre zore, video dva lica u talasima sa leve strane broda. Nesrećni mornari su se vratili! Uskoro su i ostali članovi posade počeli da zapažaju lica dvojice mornara u talasima. Njihova lica bila su malo uvećana i pojavljivala su se na vrhovima talasa ili u turbulentnim strujanjima vode iza broda, na oko desetak metara od broda i sa oko 3 metra međusobnog razmaka. Bila bi vidljiva oko desetak sekundi, a zatim nestajala i ponovo se pojavljivala u jednakim vremenskim intervalima koje je posada broda iz radoznalosti merila.
Da li su ovo bili duhovi nesrećnih mornara?

I sledećih dana lica dvojice poginulih mornara često su se mogla videti u vodama Pacifika. Na brodu se povela polemika da li će duhovi da ih prate kroz Panamski kanal, ali onoga trenutka kada je SS Watertown napustio vode Pacifika i uplovio u vode Panamskog kanala lica su nestala i do kraja plovidbe nisu se više pojavljivala.

Po dolasku u New Orleans, kapetan Tracey je podneo izveštaj svojim pretpostavljenima, CITGO naftnoj kompaniji koja i danas postoji, u kojem je naveo detalje smrti dvojice mornara i kasnija neobjašnjiva dešavanja na brodu. Kapetan Tracey je u zauzvrat dobio savet da kupi foto-aparat koji će da drži pri ruci tokom plovidbe nazad u Los Anđeles.
Na putu nazad, nije bilo ni znaka od duhova dvojice mornara sve dok SS Watertown nije prošao nazad kroz Panamski kanal i ponovo zaplovio vodama Tihog okeana.
Kada se SS Watertown ponovo obreo u Pacifiku posada je nastavila da viđa lica dvojice poginulih mornara, ne toliko često i u pravilnim razmacima kao ranije, ali dovoljno da kapetan Tracey načini 6 fotografija. Nakon što je uslikao talase, kapetan je i film i foto-aparat zaključao u brodski sef.

Kada su konačno pristali u luku, kapetan je poslao film na razvijanje u New York, i od 6 fotografija koliko je ukupno načinio na prvih 5 nije se videlo ništa, ali na šestoj fotografiji...